Predstavnici Resursnog centra za nestala lica iz Prištine i članovi Udruženja porodica nestalih lica „Kosovski stradalnici“ iz Beograda obeležili su Međunarodni dan nestalih lica 30. avgust. “Ko hoće – nađe način, ko neće – pronađe izgovor” zajednička je poruka porodica nestalih.
Na Kosovu se još traga za 1.617 osoba nestalih tokom ratnih sukoba, a porodice kidnapovanih i nestalih već 23 godine apeluju na nadležne da se ovo pitanje reši.
“Potrebno je da se rasvetli sudbina nestalih osoba, počevši od lokalne vlade, centralne vlade, Beograda i Prištine. Za nas, porodice nestalih, mnogo su malo uradili. Masovne grobnice koje se znaju gde su i koje se ne znaju gde su, ime i prezime, vreme, uvek nam kažu nemaju dokumentaciju. Što je još teže, ista priča i politika se vodi u Briselu”, rekao je Barjam Ćerkinaj iz Resursnog centra u Prištini.
Više od godinu dana se radne grupe ne sastaju da govore o ovom problemu, dodao je on.
“Ne mogu da nađu zajednički jezik. Oni su dužni, kao ljudi koji vode pregovore u Briselu, da sa velikim snagama sednu i razgovaraju ozbiljno o ovom problemu. Znam da je politika sve ovo napravila, još uvek politika stagnira u rešavanju ovog problema. Politika treba da bude van svega ovog ili da ozbiljno radi na rasvetljavanju sudbine nestalih osoba. Molimo međunarodnu politiku u Briselu da se vrate na onaj humani put”, dodao je Ćerkinaj.
Predsednik Komisije za nestala lica kosovske vlade, Kuštrim Gara, je naveo da „nema lokacije na teritoriji Kosova koja nije istražena ili se ne istražuje“.
„Prema podacima, više je od 2.700 lokacija koje su istražene na Kosovu, ne samo od strane naše komisije, nego i od strane međunarodnih organizacija. Na Kosovu je od posledica rata nestalo šest hiljada osoba, a trenutno imamo 1.617 osoba koji su na listi nestalih osoba“, naveo je on.
Gara je dodao da je kosovskoj vladi prioritet sudbina nestalih osoba, ali i da postoje izazovi u rešavanju tih problema.
„Imamo tri izazova. Jedan su svi pomenuli, a to je vremenski faktor. Vreme je izazov za sam proces. Drugi izazov je nedostatak poverljivih informacija, treći problem su posmrtni ostaci koji su neindentifikovani, imamo ih više od 300. Svi posmrtni ostaci su povezani sa žrtvama rata“, rekao je on.
Gordana Đikanović iz Udruženja članova porodica nestalih lica „Kosovski stradalnici“ iz Beograda je upitala zašto o ovom problemu ne mogu da razgovaraju oni koji žrtve nemaju.
„Ako mi možemo da sednemo i da se dogovorimo da imamo zajedničke aktivnosti među kojima je obležavanje Međunarodnog dana nestalih, pa neka oni sednu i neka se dogovore. Problem nestalih može da počne da se rešava kako valja, iskreno i odgovorno, jedino ako to rade zajedno Beograd, Priština, Brisel i ostali. I Beograd i Priština, mislim na vlasti i institucije, i međunarodna zajednica pali su na ispitu humanosti kada su nestali u pitanju“, navela je ona.
Gordanin kolega, Marinko Đurić, je podsetio da porodicama nestalih vreme nije saveznik.
„Ova bol nas je ujedinila da svi zajednički nastupamo, što ispada da je neko čudo. Mi smo retki koji zajednički tražimo nestale, da se rasvetle sudbine, da se razmene informacije koje imaju institucije, priznate ili nepriznate. Nama su važni podaci gde su sahranjeni ili gde su na bilo koji način sklonjeni oni koje tražimo. Da ih dostojno kao ljude, prema našim običajima, sahranimo i da im se poklonimo u danima kada to pripada njima“, rekao je on.
Đurić je dodao da ljudi nisu nestali tako što su išli u šumu da beru cveće ili otišli na planinu na skijanje, već su nestali u strašnim mukama.
„Imamo pravo da tražimo da nam se objasni i da nam se kaže gde su. Zakonsku obavezu imaju ovi koji su dužni da se bave tim problemom, da ukrste podatke, takođe je apel međunarodnoj zajednici koja ima mnogo podataka koji bi bili od koristi, da ukažu i na grobnice i na pojedinačne slučajeve“, zaključio je.
Nakon održanog sastanka, predstavnici Resursnog centra za nestala lica i članovi Udruženja porodica nestalih lica „Kosovski stradalnici“ iz Beograda položili su cveće ispred spomenika posvećenog nestalim licima koji se nalazi u Prištini.
