Dogovor o ličnim dokumentima koji su u subotu 27. avgusta postigli Beograd i Priština uticao je na spuštanje tenzija na severu Kosova, ocenio je za Radio Kosovska Mitovica Srđan Simonović ispred NVO “Humani centar Mitrovica”.
“Svedoci smo da su tenzije poslednjih nedelja bile izuzetno visoke, da se pominjao i mogući oružani sukob dve strane. U svakom slučaju, ovaj dogovor je smirio tenzije i otklonio tu pretnju” rekao je Simonović.
Prema njegovom mišljenju, narod nije uhvatila panika, ali kontinuirana neizvesnost svakako je strahovito onemogućavala ljude da žive normalno.
“Ovo rešenje je u svakom slučaju bolje nego život u neizvesnosti i pod tenzijom. Narod nije upao u stanje panike, ali je bio na granici. Više je to ta neizvesnost koja je teška” ističe Simonović.
Ono što jeste bilo problematično u prethodnih nekoliko nedelja, jeste plasiranje netačnih, poluistinitih ili pak potpuno lažnih informacija. Takvo ponašanje medija koji rukovođeni isključivo sopstvenim interesom, zanemaruju eventualne posledice koje netačna vest može da proizvede, u najmanju ruku je neozbiljno i neodgovorno.
“Pravljenje bombastičnih naslova, vađenje iz konteksta pojedinih rečenica mogu da ostave katastrofalne posledice. Nedavno smo imali slučaj kada je jedan naš medij napisao kako se ljudi ovde naoružavaju što apsolutna ludost. Iz izjave jednog čoveka je istrgnuto par rečenica, napravljena jedna i ispao je bombastičan naslov…”.
Simonović je skrenuo pažnju na rečenicu koja se više puta mogla čuti od visokih zvaničnika NATO misije da je mandat KFOR-a da obezbedi slobodu kretanja, što prema njegovim rečima nije puna istina.
“Ja bih podsetio komandanta Kfora da je to samo jedan od mandata Kfora. Ova vojna misija crpi mandat iz Aneksa 2 Rezolucije 12 44. Mislim da je to tačka 4, gde se kaže da je osnovni zadatak Kfora koji ima suštinsku podršku NATO alijanse, da stvori bezbedno okruženje za sve i da obezbedi održiv povratak za sva raseljena lica i izbeglice” kaže Simonović i napominje da Kfor nije stvorio bezbedno okruženje za sve i da nije omogućio povratak srpskih izbeglica, pa bi kako napominje, valjalo da se poradi na tome.
Generalno, stav je našeg sagovornika, postoji ta tendencija da se u javnom diskursu, o severu govori kao o kriminalizovanom prostoru, a taj aspekt je naročito izražen u albanskim medijima.
Prema njegovim rečima, ne treba mešati kriminalne radnje sa građanskim protestom koji je legitiman način iskazivanja nezadovoljstva.
“Pravo na građanski protest je jedno od osnovnih ljudskih prava” podseća Simonović uz opasku da su građani na severu tokom prethodnog perioda u blokadi držali magistralni, a ne auto-put, ali da to ne abolira eventualna krivična dela, ukoliko su ona počinjena.
Simonović ovde ističe i medije koji su u kriznim situacijama najodgovorniji za eventualno širenje panike u narodu.
“Imali smo sa više strana razne informacije koje su stvarale strahovitu konfuziju. Stvaran je narativ za koji ja verujem da stiže iz Prištine da je sever krajnje kriminalizovan, da je tu ne znam koliko kriminalaca koji su u svakom trenutku spremni da upotrebe oružje. Istu situaciju imali smo i pre par meseci kada je jedna albanska organizacija izašla u javnost sa podatkom da se 15 Srba sa severa Kosova ili poreklom odatle, bore u Ukrajini u redovima ruske armije. “Humani centar Mitrovica” je tada bez ičije podrške uradio iscrpno istraživanje u deset opština sa srpskom većinom. Došli smo do zaključka da ne postoji niko ko zna nekog čiji je komšija, prijatelj, rođak ili poznanik otišao da se bori u Ukrajini”.
Komentarišući predstojeći period i procenu bezbednosne situacije za naredne dane, Simonović ističe da narod na severu nema interese da dođe do bilo kakvih konflikata, ali je isto tako svestan da ne može da pređe preko svega i da prihvati baš sve.
“Ohrabruje diplomatska aktivnost, naročito predstavnika SAD Gabrijela Eskobara i mislim da je to jedan od bitnijih faktora koji će sprečiti svako eventualno nasilje i polažemo nade u neke razumne odluke koje bi obe strane mogle da donesu”.
Podsetimo, dogovor Beograda i Prištine postignut je u subotu 27. avgusta, o čemu je javnost najpre izvestio visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj na Tviteru.
Obrazlažuči dogovor, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je reč o usmenom sporazumu.
“Mi smo spremni da izdamo jedan opšti ‘disklejmer’ u kome bi pisalo da se omogućava korišćenje ličnih karata izdatih od strane Prištine isključivo iz praktičnih razloga, zbog slobode kretanja, a ne kao bilo kakvo priznavanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, ne prejudicira određivanje konačnog statusa Kosova i ne može se tumačiti kao odstupanje od Rezolucije SB UN 1244 “, istakao je tada predsednik Srbije.
Kriza na Kosovu i Metohiji nastala je nakon odluke Prištine o srpskim ličnim kartama i preregistraciji vozila, čija je primena najavljena najpre za 1. avgust, a potom odložena za 1. septembar.
Pitanje registarskih oznaka ostaje i dalje otvoreno.
