Mladi orahovčani iz srpske ulice u ovom gradu kažu da bi najviše voleli da žive u svom rodnom mestu, ali im nedostatak posla to onemogućava.
Poslednjih nekoliko meseci su bili poražavajući za meštane gornjeg, srpskog dela Orahovca.
Desetak orahovčana različitih godina se zbog različitih razloga odselilo u potrazi za boljim životom u centralnu Srbiju.
Najmlađi među njima, braća Nikola (23) i Timotej (21) Matić, preselili su se u Beograd zbog, kako oni kažu, potrage za normalnijim životom, kao i da bi zarađivali i tako olakšali svojim roditeljima.
„Prvo sam otišao ja, zaposlio sam se preko očevog prijatelja, pa sam pozvao brata da dođe. Mi volimo naš Orahovac i do sada nismo razmišljali da odemo. Da je bilo posla dole, ne bismo otišli, nije lako da se opstane samo sa očevom platom. Mi smo mladi i treba nam da stičemo radni staž i da zarađujemo za sebe. Gore je život skroz drugačiji, mora da se radi, sve je užurbano, nemamo mnogo slobodnog vremena, ali to slobodno vreme imamo gde da provedemo. Prošetamo, popijemo kafu negde, imamo puno izbora, a to u Orahovcu nismo imali. Ni jedan kafić, nikakve druge aktivnosti, sve je bilo monotono. Za sada smo se snašli i verujemo da će nam ići sve bolje i bolje“, kazao je Nikola Matić.
„Takođe je i naš brat od strica (dvadesettrgodišnjak) došao gore i on se odmah zaposlio, tako da imamo društvo. Verujemo da ćemo ostati gore da živimo, jer je mnogo mladih ljudi iz Orahovca otišlo u centralnu Srbiju u potrazi za boljim životom i gotovo da se niko nije vratio. Možda jednoga dana ako krene na bolje opet se vratimo kući i tu osnujemo porodice, za sada ćemo da se trudimo i radimo pa kako bude“ – dodao je Matić.
U Orahovcu je sad ostalo još oko 250 Srba koji žive u par ulica oko crkve. Omladina se svela na minimum, a najveći problem im predstavlja nedostatak posla, kao i to što nemaju uslove koje omladina u drugim sredinama ima.
U ovom gradu ne postoji srpski kafić, teretana, bioskop, sportski centar, niti bilo koji drugi vid zanimacije, a sve to su pre rata Srbi u Orahovcu imali.
Sada su ostali samo oni koji su uspeli da se zaposle, i nekolicina koja se nada da će u skorije vreme dobiti posao kako bi opstali, među njima ima i fakultetski obrazovanih. Jedinu svetlu tačku čine deca kojih je oko 60-oro u uzrastu od najmlađih do 15 godina starosti, što je veliki broj u odnosu na broj stanovnika.
Ipak, i za njih su uslovi u Orahovcu surovi, s obzirom na to da nemaju nikakve aktivnosti osim škole i vrtića, a igraju se na ulici, jer igralište nemaju.
Nekada je, pre rata, u Orahovcu živelo oko 3.000 Srba, a zatim se iz različitih razloga taj broj smanjivao iz godine u godinu.
Uglavnom su posle 2010. godine mladi masovnije odlazili, jer nisu imali posla. Većina njih je osnovalo svoje porodice i da bi njima obezbedili uslove za život morali su da odu negde de će moći da rade i zarađuju.
Mnogi od njih kažu da bi ostali da žive u rodnom kraju da su imali makar minimalne plate od kojih bi mogli da prehranjuju porodice.
Međutim, nije bilo razumevanja od strane nadležnih institucija, pa su se ljudi nerado selili, povlačivši za sobom svoje porodice, roditelje, prijatelje.
Malo bolja situacija je trenutno u obližnjoj Velikoj Hoči, ali je i tamo priča u vezi sa zapošljavanjem mladih u poslednjih desetak godina ista.
I u ovom mestu ima nezaposlenih mladih i takođe je mnogo porodica odlazilo u centralnu Srbiju kako bi imali bolje uslove za život, i retko ko se vraćao. Jedan broj mladih čak odlazi u inostranstvo (uglavnom Norveška), kako bi tamo zarađivali za sebe i svoje porodice.
