Cena hleba u Kosovskoj Mitrovici i Zvečanu već duže vreme iznosi 70 dinara za osnovnu veknu, što je za 17 dinara skuplje u odnosu na maksimalnu dozvoljenu maloprodajnu cenu ovog proizvoda u centralnoj Srbiji, odnosno 12 dinara više kada se uporedi sa cenom hleba na jugu, gde jedna osnovna vekna staje 0,50 evra.
Građani pitaju šta i kome plaćaju?
„Ovo nema smisla više. Kod nas je sve skuplje ko da je dvožučno. Šta god se negde u svetu desi, mi najgore prođemo. Građani drugog reda, eto to smo mi. Ko kontroliše trgovce ovde? Niko, rade šta hoće. Kažu,hleb sa sedam kora, ovaj naš ih ima 77 izgleda“ kaže naša starija sugrađanka.
Na pitanje zašto je hleb kod nas skuplji nego u ostalim delovima Srbije ili Kosova i Metohije, trgovci kažu – porasla cena u nabavci i poskupeo transport. I to je to.
U nastojanju da zaštite standard građana, mnoge države su donele uredbe o regulisanju maksimalne dozvoljene cene osnovnih životnih namirnica, kako mi držale tržište pod kontrolom i kako bi građani na koncu bili zaštićeni od komercijalnih marži.
Vlada Srbije je takvu uredbu usvojila novembra prošle godine. Na svakih mesec dana, utvrđuje se najviša dopuštena cena osnovne vekne (u Srbiji poznata kao „sava“) i od danas njena cena u maloprodaji ne sme preći 53,50 dinara. Do danas, ta cena je iznosila 49 dinara.
Kada je Kosovo u pitanju, nakon što su pojedini trgovci sredinom jula meseca, podigli cenu hleba sa doskorašnjih 0,45 na 0,60 evra, oglasila se kosovska ministarka trgovine Rozeta Hajdari, ocenivši poskupljenje nerealnim jer je Carina tada zabeležila smanjenje taksi na uvoz brašna, pa povećanje nije imalo opravdanje. Najavila je da će radna grupa resornog ministarstva izaći pred vladu sa predlogom ograničenja cene hleba kao i trgovačkih marži na osnovne životne namirnice. Trenutno, osnovna vekna u trgovinama južno od Ibra košta 0,50 evra, ili 58,50 dinara.
Naši sugrađani sa kojima smo razgovarali, svi redom negoduju i ne prihvataju nikakvo opravdanje trgovaca.
„Nema opravdanja za ovolike cene. Kad pogledate šta sve plaćaju ti trgovci na drugim mestima i kad to uporedimo sa ovim ovde,kolko god da poskupljuje u nabavci i koliko god da skaće transport, nema opravdanja. Hleb je hleb. Neka poskupljuju alkohol, kavijar, mango… ali hleb? Čist bezobrazluk“ kaže naša sugrađanka, inače mama troje dece.
„Više mi dnevno nije dovoljno 25 evra, a svu hranu spremam sama. Kupim ujutru dva hleba, litar mleka, litar jogurta i to je već pet evra. O voću i povrću da ne pričamo…. Zakunem se sto puta da više ovde ni čačkalicu neću da kupim jer je sve preskupo do bezobrazluka, ali šta ću… Osuđeni smo na njih“.
Osnovni hleb u Kosovskoj Mitrovici i Zvečanu je 70 dinara. Ukoliko biste se opredelili za tzv. rezani hleb, morali biste da izdvojite 85 dinara. Ako vodite računa o zdravlju, pa posegnete za biohlebom, heljdinim, integralnim, sa semenkama i tako dalje, onda će vam 100 dinara biti malo. Na ovdašnjem tržištu, u ponudi je i hleb iz uvoza čija cena se kreće oko 250 dinara.
Hlebu moramo pridodati i ulje (280 dinara po litru), 10 jaja (180 dinara) 1,5l jogurta (210 dinara), 1l mleka u tetrapaku (oko 150 dinara), kilogram svinjskog mesa od buta (oko 1.000 dinara), kilogram belog kokošjeg mesa (oko 850 dinara u zavisnosti od mesare).
Nema zaštitnika potrošača, nema detaljnog pojašnjenja trgovaca za ovakav postupak. Nema zajedničkog i složnog istupanja u javnosti. Ono što se građanima može savetovati, jeste oprez pri kupovini i upoređivanje cena, jer smo kilogram brašna u jednoj mitrovačkoj radnji pronašli za 70, a u drugoj za 90 dinara.
