Kao organizacija kojoj građani najviše veruju i na koju gledaju kao na najlegitimnijeg predstavnika Srpska pravoslavna crkva, odnosno Eparhija rakško-pizrenska bi eventualnim učešćem u delu pregovora o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine doprinela da taj sporazum bude lakše prihvaćen u srpskoj zajednici. Međutim, pečat odobrenja SPC na sporazum koji podrazumeva priznanje ili koji je prihvatljiv kosovskoj javnosti je gotovo nemoguće dobiti. Ove okolnosti stavljaju SPC u ulogu i “potencijalnog tvorca” i “potencijalnog uništioca” eventualnog dogovora Beograda i Prištine. Bez obzira na to na koji način SPC eventualno upotrebi svoj uticaj, radi se o akteru kog je nemoguće zaobići – zaključuje se u istraživanju “Nova jabuka razdora: SPC u dijalogu o normalizaciji” Nove društvene inicijative iz Kosovske Mitrovice.
Autorka istraživanja, Milica Andrić Rakić, ispituje verovatnoće uključivanja pitanja statusa Srpske pravoslavne crkve u dijalog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i prihvatljivost različitih modela eventualnog učešća predstavnika crkve u pregovorima.
Andrić Rakić u analizi prenosi i argumente dve strane za i protiv uvrštavanja ove teme u dijalog, navodi moguće teme eventualnih pregovora o statusu SPC i daje pregled mogućeg načina uključivanja predstavnika SPC u dijalog.
Tri su opcije za uključivanje predstavnike SPC u dijalog proistekle iz analize – direktno uključivanje predstavnika SPC u dijalog Beograda i Prištine, indirektno uključivanje predstavnika SPC i potpuno isključivanje teme SPC iz sporazuma o normalizaciji odnosa.
Direktno uključivanje predstavnika SPC
Građani iz srpske zajednice na Kosovu ispitani u fokus grupama, ali i oni intervjuisani u okviru istraživanja su jedini kojima je ova opcija bliska, iako smatraju da je malo verovatna, jer, kako je naveo jedan od sagovornika u istraživanju, “uplitanje SPC u politiku na Kosovu niko iz međunarodne zajednice neće da dozvoli posle dešavanja u Crnoj Gori”.
Međutim, ova opcija je neprihvatljiva i zvaničnoj Prištini i zvaničnom Beogradu.
“Za sagovornika iz albanske zajednice samo najava mogućnosti otvaranja statusa SPC u pregovorima bi ‘izazvala val negativnih reakcija, jednako žustrih kao i reakcije na Zajednicu srpskih opština'” – ocenio je jedan od sagovornika u analizi.
On je dodao da je bilo kakva dalja diskusija o pravima pre nego što Srbija prizna Kosovo, nemoguća, jer je ta, kao i ostale teme u vezi sa srpskom zajednicom na Kosovu za političke predstavnike na Kosovu, ali i širu zajednicu “zaključena Ahtisarijevim planom” – “svako će se opirati da se upusti u razgovore sa srpskom zajednicom dok god oni ne priznaju Kosovo”.
“Direktan dogovor SPC i kosovske vlade vidi se kao gotovo nemoguć scenario i zbog trenutnih izrazito narušenih odnosa, ali i zbog tvrdog stava SPC o nepriznavanju Kosova i vrlo negativne percepcije većinske zajednice na Kosovu prema SPC”.
Direktnom uključivanju SPC u pregovore ne bi se radovao ni Beograd, smatraju sagovornici iz srpske zajednice na Kosovu, ali i eksperti iz Beograda, dodaje se u publikaciji:
“Dok je srpskoj vladi podrška crkve od ključnog značaja, oni ‘ipak ne bi želeli nekoga ko misli svojom glavom i kome ne mogu da nameću stavove’ da se meša u dugoročan proces. ‘Ni sama crkva ne bi pristala na to, jer bi to značilo preuzimanje odgovornosti za ceo sporazum, uključujući i deo koji bi mogao da liči na priznanje’. Iako po ocenama mnogih nerealna, ova opcija bi omogućila da ‘crkva pacifikuje javno mnjenje u slučaju kontroverznog rešenja i to samo u slučaju da crkva uspe da maksimalizuje svoju korist od dijaloga'”.
Indirektno uključivanje predstavnika SPC u dijalog
Ovakav način uključivanja predstavnika SPC u pregovore je najprihvatljiviji predstavnicima Eparhije raško-prizrenske (ERP), a akteri iz različitih grupa ga smatraju mogućim uz odgovarajuće preduslove – navodi se u izveštaju.
“Njima je potreban mnogo kompleksniji sistem zaštite prava, to nije pitanje politike već opstanka crkve i naroda”, citiran je izvor blizak SPC, koji je naveo i da su “u postojećim uslovima”, pitanje zaštite srpskog naroda na Kosovu “ne može rešiti samo Zajednicom srpskih opština”.
Sama ERP više puta je isticala potrebu pokretanja pitanja imovine i statusa SPC u sklopu dijaloga, ali javno nisu iznosili kako vide tehničke aspekte tih pregovora – podseća se.
Sagovornik iz ovih krugova, međutim, rešenje vidi u modelu koji je bio primenjivan i sa timom Martija Ahtisarija – “tada su vođeni direktni razgovori sa timom Martija Ahtisarija koji se na taj način dodatno upoznavao sa situacijom i na osnovu tih kontakata je u velikoj meri sastavljen Aneks V” – navodi se u izveštaju.
S druge strane Patrijaršija, nadležni Episkop i eksperti su bili deo beogradskog pregovaračkog tima, te bi i sada bilo nezamislivo da ne dođe do neke koordinacije između njih – dodaje se, uz podsećanje sagovornika da je crkva dala svoje predloge kao i 2008, te da je zvanični Beograd obavešten “o raznim modalitetima rešenje”.
Za sagovornike iz ekspertskih krugova u Srbiji ovaj vid uključivanja predstavnika SPC u dijalog je takođe najprigodniji.
S jedne strane, smatraju da je njihovo direktno uključivanje u komplikovan proces koji traje već više od jedne decenije, nemoguć, dok je s druge strane – činjenica da je “Dačić zaboravio da 2013. i pomene SPC” – dokaz da država ne uvažava na pravilan način interese SPC.
Dodaju i da je slučaj ideje razgraničenja i njenog potpunog urušavanja nakon reakcije crkvenih predstavnika jasan znak da “SPC kao jedan od ključnih aktera za normalizaciju ne može biti pacifikovana i potcenjena”.
Sagovornici koji blisko prate SPC u ovom scenariju vide moguće probleme u samoj crkvenoj hijerarhiji.
Oni ukazuju na dominantnu ulogu Patrijaršije u svim crkvenim stvarima i ističu da bi to moglo da dovede do majorizacije predstavnika i eksperata ERP koji najbolje razumeju situaciju na terenu.
Potpuno isključivanje teme SPC iz sporazuma o normalizaciji odnosa
Ova opcija je najbliskija i najizvesnija za predstavnike albanske zajednice na Kosovu – navodi se u analizi.
Zvaničnici kosovske vlade, ali i sagovornici u ovom istraživanju ističu da sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa mora biti usmeren na “međusobno priznanje”:
“Tek nakon priznanja, može uslediti interni dijalog u sklopu kog bi mogla biti otvorena neka pitanja zaštite prava srpske zajednice na Kosovu, ali i SPC – ‘bilo kakvi razgovori o SPC pre priznanja, su nemogući’“.
U središtu “paranoje” kosovskih vlasti je nepoverenje, naveo je jedan sagovornik u istraživanju, a iz zajednice kosovskih Albanaca.
“Na Kosovu je ‘uvreženo mišljenje da je kosovska strana načinila dovoljno kompromisa, počevši od prihvatanja Ahtisarijevog plana’. Slično srpskoj strani koja navodi da nisu sve odredbe Aneksa V (plana, prim. red.) uključene u kosovsko zakonodavstvo, jedan od ispitanika ukazuje na to da je’ deo Aneksa V bio i povraćaj arheoloških i etnografskih postavki, samo progres u tom smislu bi postavio neke osnove za izgradnju poverenja. Ovako izgleda kao da je SPC dobila sve i da nema balansa u ustupcima'”.
Građani u fokus grupama ne ishod u kom nema pregovora ne vide kao povoljan, ali ga ne isključuju.
Pojedini čak veruju da se trenutnom vladom na čelu Kosovo ne može doći do dogovora o bilo čemu – “nikakav politički sporazum između Beograda i Prištine nije u ovom trenutku moguć, srpska i albanska zajednica mogu samo kroz ekonomsku saradnju da se povežu”, istaknuto je u jednoj od fokus grupa.
U sličnom tonu govore i eksperti iz Srbije koji tvrde da je “na Kosovskoj političkoj sceni u toku žestoka borba za to ko će biti rigidniji”, te da je u takvoj atmosferi postizanje sporazuma uopšte, pa i pokretanje teme SPC, malo izvesno.
“Ti si nepoželjan, ti si predmet uništenja; Poruka je jasna, mi ćemo da radimo šta hoćemo, a na vama je da se poklonite i sklonite”, ovako građani na fokus grupama sumiraju kako vide odnose ERP i kosovske vlade kada je u pitanju nepoštovanje sudskih odluka, ali i izostanak reakcija na skrnavljenje svetovnih objekata i grobalja.
“Kako dijalog ne daje odgovore ni na tehnička pitanja duže od godinu dana, teško je zamisliti da ima uslova da se u njemu otvore identitetska pitanja. S druge strane, bez čvrstih garancija za identitetska pitanja u čijem središtu jeste SPC, nemoguće je zamisliti sporazum prihvatljiv srpskoj javnosti. Najzad, pečat odobrenja SPC na sporazum koji podrazumeva priznanje ili koji je prihvatljiv kosovskoj javnosti je gotovo nemoguće dobiti. Ove okolnosti stavljaju SPC u ulogu i potencijalnog tvorca, ali i potencijalnog uništioca dogovora Beograda i Prištine, ali bez obzira na koji način SPC upotrebi svoj uticaj, radi se o akteru kog je nemoguće zaobići” – zaključuje se u analizi.