Pošto je ispunio neophodne uslove, više od 15 godina staža i starosnu granicu, kolega se sa urednom dokumentacijom i nekoliko nedoumica zajedno sa novinarkama iz Udruženja novinara Srbije uputio u Direkciju Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.
U okviru akcije UNS-a „Novinar si, medijski radnik – koliko radnog staža imaš“, koja se sprovodi u saradnji sa Fondom PIO, zajedno smo na licu mesta istražili kakva je procedura i kada možete da očekujete rešenje za ostvarivanje penzije, saopštili su iz UNS-a.
Prva nedoumica je bila radna knjižica, da li je neophodna prilikom podnošenja zahteva ili nije? Mnogi novinari u njoj nemaju upisane sve podatke ili imaju pečate iza kojih ne stoji regulisani staž.
„Radna knjižica nije neophodna, ali u postupku po zahtevu za ostvarivanje prava služi za analizu staža. Često se dešava da određeni period zaposlenja kod poslodavca nije registrovan u matičnoj evidenciji Fonda PIO, pa referentu koji vodi postupak daje indiciju za pokretanja postupka za utvrđivanje perioda osiguranja“, ističe Marijana Sekulić, koordinator odeljenja matične evidencije.
Na osnovu podataka iz radne knjižice koji nisu registrovani u Fondu PIO, dalje navodi Sekulićeva, traži se dokumentacije od poslodavca ili od Istorijskog arhiva i to podaci o stažu osiguranja i zaradama.
Antrfile:
Radna knjižica od 2016. nije obavezna
Da biste ostvarili pravo na penziju treba da podnesete: kopiju radne knjižice, kopiju vojne knjižice (za muškarce), očitane podatke iz lične karte i popunjen Formular Zahteva za penziju.
Radna knjižica i vojna knjižica nisu obavezne prilikom podnošenja Zahteva, ali su od koristi i podnosiocu i onome ko u Fondu PIO postupa po zahtevu. Tako za utvrđivanje podataka iz vojne knjižice, ako kopija nije priložena, Fond PIO obraća se vojsci što produžava proceduru.
„Od 1. januara 2016. godine radna knjižica više ne predstavlja dokument koji je obavezan da se dostavlja poslodavcu prilikom zaposlenja, a shodno tome poslodavac nema obavezu da popuni period osiguranja zaposlenom“, rekla je Marijana Sekulić, koordinator odeljenja matične evidencije.
Posebno pitanje bilo je da li je radni staž tekao tokom odsluženja obaveznog vojnog roka?
„Period za vreme služenja vojnog roka se ne priznaje u staž osiguranja. Vojna knjižica u postupku koji se vodi po zahtevu služi kao dokaz kada je podnosilac zahteva bio na odluženju vojnog roka“, otklonila je nedoumice Nela Miladinović, samostalni organizator procesa rada u odeljenju matične evidencije u Direkciji Fonda.
Miladinovićeva kaže da ukoliko su podaci o stažu osiguranja i zaradama utvrđeni, postupak po zahtevu za ostvarivanje prava na penziju će kraće trajati.
„Pošto se podnese zahtev za penziju, referent Fonda PIO proverava tačnost utvrđenih i registrovanih podataka. Za nedostajuće podatke šalje se zamolnica poslodavcu, kadrovskoj i finansijskoj službi, da nam dostavi dokumentaciju. Nakon kompletiranja podaci se prosleđuju pravniku na izradi rešenja o ostvarivanju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja“, detaljno objašnjava Nela Miladinović.
Šta se dešava ako je novinar radio za poslodavca u SFRJ, na primer za medije u Hrvatskoj, Sloveniji, Makedoniji… a oni su u međuvremenu prestali da postoje?
„Često imamo takve slučajeve, preko radne knjižice se lako ustanove podaci ako je uredno upisan staž, bez obzira na to što poslodavac više ne postoji ili je to sada druga država“, kažu u Direkciji.
Ako je osoba radila kod poslodavca iz bivših republika SFRJ i staž je upisan u radnu knjižicu, po službenoj dužnosti pokreće se postupak potvrde takvog staža u tim državama, na propisanim obrascima i nakon potvrde tog staža od strane bivše republike, takođe na propisanim obrascima, taj staž se uzima u obzir prilikom ostvarivanja prava na penziju, kažu u Direkciji Fonda PIO.
Ukoliko staž nije upisan u radnu knjižicu, a osoba poseduje dokaze da je radila, treba da ih priloži prilikom ostvarivanja prava na penziju, ističu u Direkciji.
„I u takvim slučajevima se takođe pokreće postupak po službenoj dužnosti kod inostranog nosioca osiguranja, bivših republika, o potvrdi staža. Bitno je što preciznije navesti periode rada ili angažovanja u bivšim republikama SFRJ“, navode stručnjaci iz Fonda PIO.
Zanimljivo je da je Istorijski arhiv institucija kojoj se obraća kada nema podataka o stažu ostvarenom u Srbiji, na primer kada postoje dokazi o početku rada ali ne o prestanku rada ili nema dokaza o zaradama u preduzećima koja više ne postoje.
„Ta procedura dugo traje i dugo čekamo da nam odgovore na naš zahtev“, kažu u Fondu PIO.
Pošto se ispune svi uslovi, preda zahtev za penziju i sva dokumentacija, kada se može očekivati rešenje?
UNS je dobio odgovor da nema pravila, ali da, ako je uredna dokumentacija, za oko dva meseca osiguranik može očekivati privremeno rešenje koje je „prva pomoć“ do konačnog rešenja na koje može da se čeka mesecima.
Razlika u novčanom iznosu između privremenog i konačnog rešenja se naknadno revidira.
Antrfile:
Najniža penzija 16 884, a najviša 155 515 dinara
Krajem juna je Fond PIO na društvenim mrežama objavio da je u Srbiji, za 2022. godinu, najniža penzija u kategoriji zaposlenih i samostalne delatnosti 16 884, 94 dinara. Za poljoprivrednike u penziji najmanji iznos je 13 274,55 dinara.
Najviša penzija je, podaci su Fonda PIO, 155 515,95 dinara.
Jedan broj novinara i medijskih radnika sami uplaćuju doprinose. To je bio slučaj i našeg kolege koji je poslednjih godina izdvajao oko 25.000 dinara mesečno jer bi uplatom minimalne sume smanjio iznos buduće penzije.
Za sve koji uskoro kreću u ovu proceduru na putu do penzije vrlo je bitno, a to savetuju i u Fondu PIO, da se detaljno informišu o zahtevima i potrebnoj dokumentaciji na sajtu Pio.rs (polje „Obrasci“)
