Zamenica kosovskog premijera Emilija Redžepi, rekla je da će prištinska vlada organizovati okrugle stolove sa pripadnicima nevećinskih zajednica i obećala da će njihovi predstavnici moći premijeru Aljbinu Kurtiju da ukažu na sve probleme. Prema njenim navodima, Srbi će sa Kurtijem razgovarati u septembru, a Bošnjaci tokom narednog meseca.
“Lično želim to da organizujem, zato što vaši mediji traže veću transparentnost i da postavljaju pitanja našem premijeru. Organizovaćemo u Vladi Kosova okrugli sto posvećen srpskoj zajednici i imaćete mogućnost da pitate sve ono što vas muči direktno premijera. Već sam sa njim razgovarala po tom pitanju i rekao je da može, da to treba da bude negde septembra, zato što imam jedan takav bošnjački skup avgusta meseca”, rekla je Redžepi.
Ona je na današnoj debati “Položaj i problemi nevećinskih zajednica na Kosovu”, koja je održana u Medija centru u Čaglavici, kazala da su glavni problemi manjina na Kosovu identični.
“Ono što nas muči svih ovih godina jeste kako da se na pravilan način integrišemo u svojoj državi, da pronađemo najbolji mogući modus i mehanizam da nas većinski narod prihvati ravnopravno, uz uvažavanje jezika, identiteta i religije. Pravo na jezik, obrazovanje i kulturu je osnovno ljudsko pravo”, dodala je Redžepi.
Zamenica kosovskog premijera poručila je da vlada čini sve što je u njenoj moći da se približi svim zajednicama.
“Imamo dobar rezultat po tom pitanju, a ostaje nam da se malo bolje povežemo sa srpskom zajednicom. Vršim monitoring nad implementacijom Zakona o zaposlenosti nevećinskih zajednica u institucijama na centralnom i na lokalnom nivou i Zakona o upotrebi jezika – albanskog i srpskog na centralnom nivou, kao i u opštinama gde živi većinsko bošnjačko i tursko stanovništvo. Pored toga, činim sve da obezbedim više novca za sve naše građane, da pomažemo više deci, starim ljudima, samohranim majkama… To su uopšteni problemi naših građana”, rekla je Redžepi.
Naglasila je da predstavnici srpske zajednice “svesno ili nesvesno snose veliku odgovornost za trenutno stanje i odnose sa većinom”.
Predstavnica NVO “Nova društvena inicijativa” (NSI), Milica Andrić Rakić, kazala je da poštovanje prava nevećinskih zajednica nije na adekvatnom nivou.
“Podelila bih probleme u tri grupe, zato što imaju različite uzročnike. Prvi – možda i najlakše rešiv, jesu problemi koji proizilaze iz političkog procesa pregovora, tj. problemi koji su vezani za Briselski dijalog i izostanak sprovođenja onoga što je dogovoreno. Možda najdrastičniji problem je nepriznavanje diploma. Potom, ima i određenih problema sa civilnom registracijom, odnosno dobijanjem dokumenata, a oni koji će tek uslediti jesu u vezi preregistracije. Drugi set problema odnosi se baš na zakone, tu bih mogla da izdvojim zakon koji daje status žrtvama rata, gde imamo određeni stepen diskriminacije žrtava koje su dogodile nakon juna 1999. godine, dakle negde oko 1.200 ljudi koju su oteti i ubijeni. Tu je i problem sa sprovođenjem Zakona o upotrebi jezika gde je odgovor institucija isti, da se radi o nedostatku kapaciteta. Treća grupa problema jeste izostanak potpunog društvenog prihvatanja manjinskih zajednica”, navela je Andrić Rakić.
Ona se osvrnula na stanje na severu Kosova i dodala da trenutno postoji određeni stepen tenzija u odnosima sa policijom.
“Njihovo prisustvo je izrazito upadljivo na severu. Nažalost često se dešava, van ovoga što možete da vidite u medijima, ima i dosta navoda o pretresima građana koji se voze privatnim automobilima, žena koje voze od tačke A do tačke B, koje nisu (na putu) u tom nekom vremenu kada se odvija šverc. Ima dosta tenzija koje mogu u nekom trenutnku da se preliju u neki ozbiljniji incident”, kazala je Andrić Rakić.
Odbornik u Skupštini opštine Dragaš iz goranske zajednice, Nedžmidin Sejdilar, naveo je zapošljavanje kao jedan od većih problema ove grupacije.
“U opštini Dragaš na samom početku mandata uvideli smo da imamo probleme sa dvojezičnošću, koje smo uspeli da rešimo zahvaljujući zamenici premijera, koja je izvršila pritisak na gradonačelnika. Ako uzmemo u obzir da u opštini Dragaš pored većinske albanske postoje goranska i bošnjačka zajednica, pa ako gledamo procenat zapošljavanja – zajedno su goranska i bošnjačka zajednica ispod minimuma. Drugi problem je kada se radno mesto na nekoj funkciji, na primer nekog višeg opštinskog službenika uprazni, onda se ono popuni sa nekim licem iz većinske zajednice”, kazao je on.
Sejdilar je dodao da u goranskom delu opštine Dragaš, u skorije vreme nije izgrađen nijedan objekat od javnog značaja.
“U opštini Dragaš imamo izgrađena tri nova školska objekta u oblasti gde je čisto albansko stanovništvo, dok u goranskom delu nijedan objekat nije izgrađen. Mi imamo jedno od najvećih sela na Kosovu koje broji više od 10.000 stanovnika, a u njemu rade samo jedan doktor i jedan tehničar. Nemaju prostoriju gde ljudi mogu da prime infuziju. Kada mi predstavimo problem lokalnoj vlasti – oni nas šalju u ministarstvo, a do ministarstva ne mogu da stignem zato što nisam legitimni predstavnik u parlamentu i u centralnoj vlasti”, rekao je Sejdilar.
Odbornica u SO Prizren i predstavnica turske zajednice, Sevil Kazaz, kao problem je navela nedostatak kulturnih centara.
“U mestima gde Turci žive treba da postoje kulturni centri, posebno u Prizrenu, Mamuši, Mitrovici, Dobričanu, Prištini… Da bi ove zajednice realizovale svoje kulturne aktivnosti, trebalo bi da imaju mesto za to. Kao predstavnica turske zajednice zalažem se za izgradnju kulturnih centara. Ministarstvo za lokalnu samoupravu ima zakonsku obavezu kada je u pitanju zapošljavanje pripadnika manjinskih zajednica od deset odsto, ali po istraživanjima ovaj zakon nije ispoštovan i nezaposlenost u turskoj zajednici je ogromna”, kazala je ona.
Današnja debata organizovana je uz pomoć Inicijative za mirne promene.
