Srpski fudbaler i bivši reprezentativac Nemanja Matić, od nedavno član Rome, govorio je pre nekoliko dana za italijanski Il Mesađero (Il Messaggero). Odgovarajući na pitanje novinara da li je pre 23 godine, u vreme NATO bombardovanja, živeo u Srbiji, nekadašnji igrač Čelsija i Mančester Junajteda je kazao: “Kod kuće smo imali malu baštu i odatle sam video bombe kako padaju sa neba. Odrastao sam sa strahom. Na kraju je poginulo pet hiljada civila. Naš narod to nikada neće moći ni da zaboravi, ni da oprosti”.
Ovu Matićevu izjavu je preneo čitav niz srpskih portala, između ostalih: Nova, Srbija danas, B92, Mondo, Telegraf, Alo, Kurir, Sputnjik, Žurnal. U njihovim naslovima, ali i većini komentara čitalaca na vest, ona je dočekana uz masovno odobravanje kao “čitanje lekcije Englezima”.
Cvet maka uzrokovao problem
Fudbaler je prethodno objasnio zašto nije želeo da nosi cvet maka (The poppy) kojim se obeležava sećanje na poginule britanske vojnike tokom Prvog svetskog rata na mečevima Premijer lige.
“Počeo sam to da nosim, ali je onda britanska Vlada objasnila da se taj simbol koristi za odavanje počasti svim britanskim vojnicima koji su umrli u svim ratovima u kojima je država ikada učestvovala, uključujući i bombardovanje Srbije 1999. godine. Od tog trenutka sam prestao da ga nosim. Nisam mogao da nosim nešto što obeležava uništavanje moje zemlje i mojih ljudi, nešto zbog čega je umrlo hiljade ljudi. To je kao da ubijem nečije rođake i onda tog nekog nateram da drži moju sliku na noćnom stočiću. Da li biste vi to prihvatili?”, kazao je Matić.
Država Srbija nikada nije utvrdila broj tačan žrtava
Podsetimo, NATO bombardovanje tadašnje Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), a ne samo Srbije, pod nazivom “Operacija savezničkih snaga” počelo je 24. marta 1999. godine i trajalo je 78 dana.
Do bombardovanja je došlo nakon što je tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević odbio ponuđeno rešenje za zaustavljanje nasilja na Kosovu.
Vazdušni udari NATO na SRJ su prekinuti 9. juna 1999. potpisivanjem Kumanovskog sporazuma, koji je predviđao povlačenje jugoslovenskih snaga bezbednosti sa Kosova, razmeštanje NATO snaga i uspostavljanje civilne misije UN-a.
Tačan broj stradalih, kao ni visina pričinjene materijalne štete tom prilikom nikada nisu bespogovorno utvrđeni.
U februaru 2020. godine je bilo najavljeno formiranje vladine komisije sa zadatkom da sačini spisak žrtava bombardovanja. Ipak, 19. oktobra 2021. Skupština Srbije je odbila predlog da se ona konačno i oformi.
Manipulacije brojem stradalih; FHP sačinio spisak sa imenima žrtava
Zvaničnici i pojedini mediji u Srbiji istrajno manipulišu brojem žrtava i neretko govore o hiljadama.
U tekstu na portalu telegraf.rs “Evo koliko je SRBA stvarno POBIO NATO tokom bombardovanja!” od 24. marta 2015. godine navodi se da je u napadima “koji su trajali 11 nedelja”, prema procenama “iz različitih izvora”, poginulo “između 1.200 i 4.000 ljudi”.
Tako je još 2015. godine Aleksandar Vučić pominjao “hiljade” žrtava, 2017. godine “više od 2.000 civila i gotovo 1.000 vojnika i policajaca”, a od 2018. godine broj ubijenih u njegovim govorima stabilizovao se na 2.500, podsetila je za Peščanik koordinatorka aktivnosti programa memoralizacije u Fondu za humanitarno pravo (FHP) Isidora Stakić.
Prema podacima FHP-a od 23.3.2018. od posledica NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije poginule su 754 osobe – 454 civila i 300 pripadnika oružanih snaga. Listu ljudskih gubitaka (Srbija, Kosovo i Crna Gora) koju je sačinio FHP možete pogledati OVDE, a na njoj se nalaze dva imena više, ukupno 756.
U tekstu “Civilne žrtve u NATO bombardovanju SRJ” na Vikipediji se navodi da dosadašnje procene “variraju u zavisnosti od izvora” i dodaje: “Prema srpskim izvorima od posledica NATO bombardovanja poginulo je između 1.200 i 4.000 civila (najčešće se navodi oko 2.500). Prema tvrdnjama Hjuman Rajts Voča poginulo je između 489 i 528 civila. Ove su cifre prilično nepouzdane, jer država Srbija do danas nije objavila zvaničan spisak svojih poginulih građana, niti se iz ovih objava može zaključiti koliko je poginulo Srba, a koliko Albanaca. Fond za humanitarno pravo je objavio poimenični spisak stradalih tokom bombardovanja… Može se smatrati da su ovi podaci najtačniji do sada objavljeni”.
Koliko je “mnogo”?
Ipak, “najtačniji do sada objavljeni podaci” očigledno nisu “dovoljno tačni” da se pomenu u školskim knjigama. Tako se u jednom srpskom udžbeniku iz nastavnog predmeta Priroda i društvo za četvrti razred osnovne škole u lekciji pod nazivom “Jugoslavija i Srbija posle Drugog svetskog rata” navodi:
“Posledica ratnih sukoba na jugoslovenskom prostoru devedesetih godina 20. veka bilo je stvaranje novih država. Sve republike nekadašnje SFRJ postale su samostalne države, a republike Srbija i Crna Gora su zajedno osnovale treću jugoslovensku državu – Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ). Nju su tokom proleća 1999. svakodnevno bombardovale snage NATO-a zbog krize na Kosovu i Metohiji. U ovom bombardovanju stradalo je mnogo ljudi i uništene su brojne zgrade, fabrike, putevi, mostovi i drugo”.
Srpska fudbalska zvezda, na osnovu izjave o “pet hiljada poginulih” Il Mesađeru, očigledno smatra da je upravo taj broj adekvatna mera za mnogo.
Istini za volju, italijansku publiku je više zanimalo šta Matić misli o aktuelnom timu Rome koji se polako formira za narednu sezonu u Seriji A pa je čitav intervju sa njim na portalu ovog rimskog dnevnika objavljen pod naslovom “Ovde sam da pobedim sa Muom (Murinjom). Dibala? Doneće dodatni kvalitet koji nam je potreban”.
