Predlozi za novu politiku proširenja koja znači bržu, faznu integraciju Zapadnog Balkana u EU i otvaranje pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom – biće glavne teme sastanka lidera EU i Zapadnog Balkana 23. juna u Briselu.
Nakon rasprave sa liderima regiona, šefovi država i vlada EU će u drugom delu dana započeti svoj zasebni dvodnevni samit, na kojim će u centru pažnje biti odluka o dodeli statusa kandidata Ukrajini, Moldaviji i Gruziji i planovi za stvaranje Evropske političke zajednice.
“EU podržava perspektivu članstva za zemlje Zapadnog Balkana i poziva na ubrzavanje procesa pristupanja”, stoji u nacrtu zaključaka lidera EU, u koji je RTS imao uvid.
Lideri EU u tekstu pozivaju Evropsku komisiju, visokog predstavnika i Savet EU da “razviju i unaprede ideju o postepenoj integraciji regiona u EU već tokom samog procesa proširenja, na reverzibilan način zasnovan na zaslugama”.
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel je uoči samita izneo predlog za reformu politike proširenja, navodeći da partnerima na Zapadnom Balkanu treba ponuditi socijalne i ekonomske prednosti već tokom procesa pregovora o članstvu, umesto da se čeka na njihov kraj.
Taj predlog podržala je i Austrija u svom “non-pejperu”, kao i mnogi eksperti iz EU i regiona.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijeri Albanije i Severne Makedonije, Edi Rama i Dimitar Kovačevski, doneli su zajedničku odluku o učešću na samitu u Briselu.
Zvaničnik EU uključen u pripremu samita kaže da je dolazak na razgovore u Briselu “prirodna stvar za partnere iz regiona, za koju nije bilo potrebno posebno ubeđivati lidere ove tri zemlje”, ocenjujući da je “jasno da u regionu postoje frustracije zbog sporosti procesa”.
Pozitivna odluka bugarskog parlamenta o kompromisnom predlogu za rešavanje spora sa Skopljem omogućila bi otvaranje pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, nakon tri godine blokade.
Prva politička međuvladina konferencija između EU i ove dve zemlje bila bi u tom slučaju održana pre kraja juna, ali bi konkretni pregovori sa Severnom Makedonijom počeli kasnije, nakon što Skoplje sprovede neke od uslova na kojima insistira Bugarska.
Slovenija je, uz podršku nekih drugih zemalja članica, predložila dodeljivanje statusa kandidata Bosni i Hercegovini, zajedno sa Ukrajinom i Moldavijom, ali za tu odluku trenutno ne postoji konsenzus zemalja članica, navode evropski diplomatski izvori.
Zvaničnici EU najavljuju da će na sastanku sa liderima regiona biti reči i o usklađivanju sa spoljnom politikom EU, energetskoj bezbednosti i snabdevanju hranom, posebno u svetlu rata u Ukrajini.
“Nova metodologija proširenja usvojena prošle godine nije dovela do ubrzanja procesa niti je donela ekonomske prednosti koje bi trebalo da donese proces evropskih integracija”, ocenio je evropski diplomata uoči sastanka i dodao da EU od lidera Zapadnog Balkana očekuje informaciju o potrebama regiona, “na osnovu čega ćemo odlučiti kako da idemo dalje”.
