Nemački kancelar Olaf Šolc, tokom dvodnevne turneje po Zapadnom Balkanu, posetiće danas Prištinu i Beograd, a zatim Severnu Makedoniju, Grčku i Bugarsku.
“Nećemo okolišati!”, rekla je nemačka kancelarka u leto 2011. kada je u Beogradu iznela zahteve u vezi sa Kosovom i Metohijom. Tada su se Srbi i specijalci ROSU gledali preko barikada. Posle Briselskog sporazuma 2015. poruke su bile ohrabrujuće.
Iz prošlogodišnje oproštajne posete ostao je zalog – da nemački uticaj bude presudan u rešenju kosmetskog problema.
Pod odjecima sa ukrajinskog ratišta, mesec dana posle berlinskih sastanaka, od beogradskih razgovora očekivanja se kreću od teških do dinamičnih.
“Rekao bih da će na ton Nemačke u značajnoj meri uticati upravo kritike sa kojima se i kancelar Šolc suočava na unutrašnjem planu svoje politike i kritike koje dolaze iz nekih drugih evropskih zemalja kada je u pitanju nemačka politika. Suština je da on ne može biti blaži prema nama nego što su drugi prema njemu”, kaže Ognjen Pribićević, nekadašnji ambasador u Nemačkoj i Velikoj Britaniji.
Posle razgovora u Kancelaramtu, tumačilo se: Olaf Šolc je, makar pred kamerama, u vezi sa pridruživanjem Srbije sankcijama Rusiji, bio galantan. Ovoga puta mogli bi da budu konkretniji – i očekivanja i posledice.
“Ja se nadam da u političkom smislu ovo neće biti šahovska partija do poslednje figure, gde bismo mi kao mala zemlja izgubili sve – i pristup Evropi i nacionalne interese koje moramo braniti. U pitanju je naš suverenitet”, ukazuje Bojan Predojević, predsednik upravnog odbora Foruma Srbija–Nemačka.
Stanice na Šolcovoj ruti
Pola godine od kada je nasledio Angelu Merkel, rat u Ukrajini za Olafa Šolca doneo je, kako se ocenjuje, novu dinamiku u balkanskoj inicijativi. Na prvom mestu – da reši regionalne političke blokade.
Iz Prištine, Beograda, preko Skoplja do Soluna i Sofije. Sarajevo će zaobići, ali očekuje se da neće propustiti da u Srbiji govori o stabilnosti na Zapadnom Balkanu.
“Ne bi me čudilo da brzo dođe do simboličnog pomaka u dijalogu Beograda i Prištine, a na nivou odnosa Skoplje–Sofija da Sofija prihvati sve ono što je Skoplje učinilo i da odobri otvaranje pregovora, prvih poglavlja za Severnu Makedoniju”, podseća dopisnik RTS-a iz Nemačke Nenad Radičević.
Unapređeni model berlinskog procesa
Nisu se ostvarila ni predviđanja još jedne zaostavštine Angele Merkel. Posle osam godina berlinskog procesa, Šolc bi mogao da donese njegov unapređeni model.
“U nameri da pospeši regionalnu saradnju i evrointegracije i donese neke planove u okviru berlinskog procesa koji bi bili kompatibilni sa inicijativom Otvoreni Balkan, ali bi podrazumevalo nemački novac, odnosno nemačku investiciju u ovom regionu”, rekao je Radičević.
“Tu ćemo videti te nijanse, pre svega u odnosu na Francusku i te ideje o evropskoj političkoj zajednici. Mi smo videli da na to Nemci, diplomatski rečeno, nisu baš najbolje reagovali i da su, zapravo, upravo te poruke u smislu pridruživanja punopravnom članstvu vrlo značajne za nas”, ističe Pribićević.
Nemačka je, sa više od šest milijardi evra trgovinske razmene, najznačajniji ekonomski partner Srbije. Više od 400 nemačkih kompanija zapošljava gotovo 80.000 ljudi u Srbiji, sa tendencijom rasta.
Uoči posete kancelara, nemački ambasador Šib podseća – i za evrointegracije i za ekonomski razvoj – odlučujuće su zajedničke vrednosti.
“Ja ne mogu da zamislim da neki upravni odbor u nekoj firmi kaže da će zbog toga zaustaviti investicije, ili obrnuto, mogu shvatiti da neki ‘Boš’ koji ovde proizvodi komponente za auto-industriju, neko iz auto-industrije u Nemačkoj kaže: meni smeta što piše ‘Made in Serbia'”, navodi Bojan Predojević.
Dan uoči posete Olafa Šolca, registrovan je i energetski sporazum – zajednički projekti vredni više od milijardu i po evra.
