Eparhija raško-prizrenska prenela je delove izveštaja američkog Stejt departmenta o verskim slobodama za 2021. godinu u kome je posvetio posebnu pažnju kršenju prava SPC na Kosovu i Metohiji. Eparhija raško-prizrenska izražava nadu da će objavljeni izveštaj uticati na promenu negativnog odnosa kosovskih institucija prema SPC.
U izveštaju Stejt departmenta posebno se pominje neizvršavanje odluke Ustavnog suda Kosova iz 2016. godine o zemlji manastira Visoki Dečani.
“Predstavnici opštine Dečani i centralne vlade nastavili su da odbijaju izvršenje odluke Ustavnog suda iz 2016. godine koja potvrđuje odluku Vrhovnog suda iz 2012. i priznaje vlasništvo srpskog pravoslavnog manastira Visoki Dečani nad 24 hektara zemlje u manastirskoj okolini. U toku godine nije bilo napretka uprkos ponovljenim zahtevima od strane SPC i međunarodne zajednice upućenih Kosovskoj agenciji za katastar i vladi, da uknjiži vlasništvo SPC nad tom zemljom”, navodi se između ostalog u izveštaju.
Izvestilac za Kosovo pri Evropskom Parlamentu Fiola von Kramon, objavila je u oktobru na tviteru da “tolerancija i međusobno poštovanje su suština multietničkog društva. Nasleđe Srpske Pravoslavne Crkve na Kosovu mora biti zaštićeno i mora da uživa puna prava. Ovim podstičem Kosovsku vladu da izvrši ranije donešenu odluku Ustavnog suda jer vladavina zakona znači jednak odnos prema svima.”
Izveštaj pominje da je od maja 2021. godine eparhija raško-prizrenska prekinula službene kontakte sa kosovskim institucijama.
“U maju, SPC je prekinula službene kontakte sa vladom u Prištini, navodeći da vlada nije ispunila ni odluku Ustavnog suda o manastiru Visoki Dečani, ni sporazum postignut uz posredovanje Italije iz novembra 2020. god. između SZZ (Saveta za zaštićene zone) i vlasti opštine Dečani o putevima u dečanskoj specijalnoj zaštićenoj zoni.
Pomenuti sporazum je uključivao izgradnju zaobilaznice van granica zaštićene zone i posebnih lokalnih puteva unutar specijalne zaštićene zone. Lokalne vlasti su nastavile dalju izgradnju puta van zaštićene zone, što po rečima SPC predstavlja pokušaj lokalnih vlasti da stvore situaciju u kojoj bi konačno stvorili uslove za svoje opravdanje za izgradnju puta unutar specijalne zaštićene zone”, navodi se u izveštaju.
U izveštaju Stejt Departmenta se dalje navodi da je “SPC i zajednica kosovskih Srba nastavili su da navode da u mnogim opštinama sa većinom kosovskog albanskog stanovništva, lokalne vlasti ne pružaju adekvatnu brigu za njihova groblja i da policija ne obezbeđuje dovoljnu bezbednost, dozvoljavajući povremene akte vandalizma”.
U nastavku izveštaja govori se o drugim incidentima i problemima sa kojima se suočava SPC na Kosovu i Metohiji uključujući pljačke i skrnavljenja nekoliko objekata.
SPC je takođe izrazila zabrinutost zbog provala i krađa u šest objekata SPC u tokom deset dana marta.
Izveštaj Stejt Departmenta posebnu pažnju posvećuje i uvršćenju manastira Visoki Dečani na listu od 7 ugroženih najugroženijih spomenika u Evropi za 2021. godinu.
“U aprilu nevladina pan-evropska federacija za kulturno nasleđe Europa Nostra uključila je srpski pravoslavni manastir Visoki Dečani na listu od sedam naugroženijih objekata baštine u Evropi, navodeći rizike koji manastiru prete od projekata za lokalni razvoj. Najviši predstavnici vlade, uključujući predsednicu Vjosu Osmani i premijera Kurtija odbacili su stav da je manastir ugrožen kao “jednostran” i “netačan” i zatražili su od organizacije (Europa Nostra) da ukloni manastir sa liste.
U junu je Evropa Nostra objavila odgovor na “neke neispravne i pogrešne informacije” koje su objavljene u drušvenim medijima i pružila je dodatno objašnjenje svoje odluke da uključi manastir Dečani na svoju listu. Europa Nostra je izjavila da je manastir na UNESKO listi Svetske kulturne baštine u opasnosti od 2006 i da “manastir ima poseban značaj za kulturni i duhovni identitet i nasleđe srpskog naroda” i da je takođe važan za sve građane Kosova, kao neprocenjiv element multikulturnog i multireligioznog nasleđa Kosova”.
