Selo Grabovac u opštini Zvečan, danas praznuje seosku slavu – praznik Svetih cara Konstantina i carice Jelene. Grabovčani više vole da kažu da je danas Sveta Jela i veruju u njeno molitveno zastupništvo i pomoć u nevolji.
Tim povodom jutros je služena liturgija na Crkvini, mestu koje zapravo predstavlja temelje nekadašnjeg kako se veruje, srednjovekovnog hrama posvećenog ovim svetiteljima, a koje se nalazi nedaleko od novopodignute crkve Svetog Luke.
Protojerej Bogomir Stević, čestitao je slavu meštanima i istakao da je ovo dan kada svako da od sebe koliko može i koliko mu je Bog dao. Napomenuo je i da je grabovačka crkva podignuta zahvaljujući darežljivosti ljudi ali i lokalnih samouprava Zvečan i Kosovska Mitrovica.
„Danas se radujemo jer smo ostvarili šta smo želeli i sada čekamo blagoslov našeg episkopa Teodosija da dođe i osvešta ovaj velelepni hram Svetog apostola i jevanđeliste Luke, da se ovde radujemo, da krštavamo, venčavamo, da služimo svetu liturgiju i da bude još više naroda“ rekao je otac Bogomir.
Nakon liturgije, kroz selo je prošla litija ili krsni hod.
Narod seosku slavu zove još i zavetina ili prosto – molitva a kako kaže Grabovčanin Vitomir Jokić, može biti i zavetnica.
„Pored naše slave, Svetog apostola Luke 31. oktobra, mi danas slavimo i Svetu Jelu. To je zavetnica sela Grabovac. Vidite da se okupilo puno sveta, preko stotinu nas je. Danas nosimo sveću i brašno, po našem običaju. Prelep je ambijent, skupila su se dečica… Svake godine, spremamo i posluženje. Okupi se tri do pet domaćina i spreme slavski ručak za sve ljude dobre volje koji dođu i obiđu ovu našu svetinju, naš prelepi hram Svetog Luke“ priča Jokić i dodaje da se mesto na kome Grabovčani već decenijama pale sveće u znak poštovanja prema nekadašnjoj svetinji od koje su ostali samo temelji, naziva u narodu Crkvina ili Crkvište.
„To je naša svetinja od vajkada, od naših očeva, deda, predaka…Mi to slavimo u nadi da ćemo ostati i opstati na ovim prostorima“ poručio je Jokić.
Inače, današnji svetitelji su zaslužni za ustanovljenje hrišćanstva kao slobodne, priznate veroispovesti, što je car Konstantin potvrdio Milanskim ediktom.
Što je kod Srba Sveti Sava, kod Grka je car Konstantin.
Konstantin Flavije Valerije, kasnije car Konstantin Prvi, rođen je 274. godine u Naisusu, današnjem Nišu, od oca Konstancija Flora i majke Jelene.
Posle očeve smrti oca 306. godine od vojske je proglašen za savladara severozapada Rimskog carstva.
Iako mnogobožac, bio je blag prema hrišćanima.
Mada je bio neuporedivo slabiji, 312. je izvojevao pobedu nad savladarom Maksencijem.
Bitci je prethodilo viđenje u snu časnog krsta sa rečima: “Ovim pobeđuj!”.
Car je u tome video volju Božiju.
Počeo je da gradi hramove u Jerusalimu, Carigradu, koji je po njemu nazvan Konstantinopolj kao i u Rimu i Triru.
Najveća zasluga mu je što je 313. proglasio Milanski edikt, kojim je hrišćanima dozvolio slobodu ispovedanja vere. Kasnije se i sam krstio.
Njegova majka, carica Jelena zaslužna je što je pronašla ostatke Hristovog časnog Krsta kod Jerusalima.
Pronašavši Časni Krst i iskopavši ga, Sveta carica Jelena ga stavi na jednog mrtvaca, jer je upravo tada prolazila posmrtna povorka, te on vaskrsnu na očigled svih prisutnih.
Od toga dana pravoslavna crkva praznuje taj događaj 14. septembra kao Krstovdan.
Upokojila se 330. godine, a njen sin deset godina kasnije.
