Asocijacija prostornih planera Srbije, Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici i Univerzitet u Beogradu – Geografski fakultet organizovali su izložbu “Prostorno i urbanističko planiranje Kosova i Metohije” koja je danas svečano otvorena na Fakultetu tehničkih nauka. .
Izložba prikazuje prostorne i urbanističke planove, kao i ostale stručne dokumente (urbanističke projekte, realizacije, konkurse, istraživanja i publikacije) rađene za prostor Kosova i Metohije. Poseban osvrt stavljen je na dokumente izrađene do 1999. godine, koji su prekriveni senkom zaborava.
Na otvaranju izložbe, u ime domaćina prisutne je pozdravio dekan Prirodno – matematičkog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici Dejan Gurešić, rekavši da je njen cilj da sačuva od zaborava dokumentaciju koja svedoči o našem postojanju na ovim prostorima pre 1999. godine.
Devedesetih godina prošlog veka je Republika Srbija organizovala jednu planersku akciju, gde su sve opštine Kosova i Metohije bile pokrivene od strane uglednih institucija Srbije koje se bave tim poslom.
Na urbanističkom planu grada Prištine, Prizrena, Orahovca i još nekoliko gradića na Kosovu i Metohiji, radio je diplomirani inženjer arhitekture, magistar urbanizma i doktor urbanističkih nauka Borislav Stojkov. Kaže da je na KiM angažovan već 30 godina i da je period od 1995. do 1998. kada je radio na urbanističkim planovima ovdašnjih gradova, za njega i danas ostao najveći izazov.
„Naišli smo na velike probleme. Što je veća kriza, veći su problemi u gradovima. Naišli smo na razne probleme – od socijalno – političkih, pa do onih ekoloških, ekonomskih, funkcionalnih… Zapuštena je infrastuktura i u gradovima je bio veliki nered u to vreme“ priča Stojkov i ističe da je posebno ekološki bio ugrožen najlepši, carski grad Prizren.
„Ja sam školovan u Americi, Evropi i Srbiji, video sam sveta, ali ono što sam ovde video, naučio i saznao je više od svega što sam pre znao“ dodao je Stojkov.
Niški Zavod za urbanizam imao je za zadatak da planski pokriva Peć, Dečane, Istok i Klinu, odnosno severnu Metohiju i izrađivali su sve urbanističke planove za to područje, koje su se primenjivali do 99. godine. Tada je prema rečima arhitekte Miroljuba Stankovića koji je radio na timplanovima, i bilo je puno aktivnosti urbanista i prostornih planera.
„Najpre, tim gradovima su nedostajali generalni urbanistićki planovi, a to su u hijerarhiji prvi planovi i bez njih nije bilo moguće raditi dalju razradu, pa je najpre to urađeno“ kaže Stanković i napominje da bez tih planova, nije moguće izdavati dozvole za gradnju nikome, pa čak ni lokalnim samoupravama i da je zato najpre bilo važno pokriti sva mesta urbanističkim planovima i dokumentacijom.
U sklopu izložbe, prof dr. Borislav Stojkov održao je predavanje o izazovima planiranja gradova na Kosovu i Metohiji u poslednjoj deceniji XX veka. Svoja iskustva o planiranju na Kosovu i Metohiji, preneo je i mr Miroljub Stanković.
