Koliki je značaj očuvanja šuma i planska eksploatacija, promovisano je u studiji analize mehanizma zaštite životne sredine, koju je izradila Ekološka medicinska ekspertska grupa EMEG uz podršku KFOS-a.
Govoreći na ovu temu, za Radio Kosovsku Mitrovicu, prof. dr Aleksandar Ćorac je istakao da su decenijama nagomilavani problem i sad smo svi mi izloženi tim problemima. “Cilj je bio da nađemo tipičan primer koji pokazuje kako jedan problem u životnoj sredini može dugotrajno da utiče na zdravlje stanovništva, na životnu sredinu uopšte, na ekološke parametre životne sredine. U toku projekta koji smo radili mi smo uočili velike probleme u vezi šuma. Pokazalo se da je problem šuma jedan koji kontinuirano traje već 10, 20 i 30 godina, a problem eksploatacija šuma nije samo problem eksploatacija šuma nego nego se radi o tome da gubitkom šuma gubimo jedan ogroman ekološki resurs”.
Šuma nije samo drvna masa ili ekološko stanište za ogroman broj biljaka životinja, one su u stvari ključni faktori u čuvanju vodnih resursa. Šuma ne dozvoljava da voda lako ispari, ona se filtrira kroz zemljišta i onda nama dolazi kao voda, izvorska voda koju možemo da koristimo, navodi Ćorac.
On ističe da je naše područje poprilično bilo bogato šumama, međutim sada ovo uništavanje šuma koje je već učinjeno ali još uvek traje ima takve posledice da se uništavaju i drugi resursi.
“Kada nemate šume znači voda padne na zemlju ona nosi, pravi vododerine, skida zemljište, tu se sada javljaja opasnost od poplave i pritom ekstremnu opasnost imamo od gubitka vodnih resursa, uopšte je poznata činjenica da više teoretičara ekoloških potenciraju vode kao jedan od ključnih faktora upravljanja od značaja za život čoveka u budućnosti, odnosi se prvenstveno na vodu za piće koja je zdravstveno bezbedna i koju čovek može da korist”.
Ono što je poznato je da trenutno preko dva 2 miliona ljudi na planeti zemlji, što je skoro trećina stanovništva, nema kvalitetnu vodu za piće ili je nema u količini koja je zdravstveno potrebna. Odličan pokazatelj koliko je blago voda i kako se uništavanjem šuma, kao posledica može javiti gubljenje vode.
Profesor Ćorac navodi da je prema podacima Srbija šume, u proteklih 20 godina na teritoriji administrativne linije ilegalnom sečom nestalo preko 623 hiljada metara kubnih šuma sa površine od skoro devet hiljada hektara. Najdrastičnije pogodjene oblasti su Kopaonički predeo u opštini Leposavoć, predeo Rogozne i Mokre Gore u opštini Zubin Potok.
Na području Kopaonika i Rogozne u proteklih 20 godina došlo je do značajnog uvećanja seče šuma i narušavanja ekosistema, na ove dve planine, ali i do degradacije zemljišta i uticaja na područje sliva reke Ibar. Ovim istraživanjima se želi da se ukaže na navedene probleme i da se pokrenu društveni tokovi u pravcu njihovog rešavanje, ističe prof. dr Aleksandar Ćorac.
