“Medijske slobode i ekonomski položaj novinara na Kosovu”, bila je tema debate koja je održana u Medija centru u Čaglavici. Zaključeno je da su mediji iz manjinskih zajednica u najtežem finansijskom položaju na Kosovu.
“Većina srpskih medija na Kosovu nisu u mogućnosti da budu finansijski samoodrživi i ako se prekine sa projektnim finansiranjem mnogi njih će prestati sa radom”, rekla je Maja Fićović iz Udruženja novinara Srbije na debati “Medijske slobode i ekonomski položaj medija na Kosovu”, koja je održana u Medija centru u Čaglavici.
Problem manjinskih medija je prema njenim rečima i taj što je u njima zaposleno po desetak ljudi koji pored novinarskog rade i menadžerski posao.
“Da biste aplicirali za bilo koji grant, vi morate prvo da imate iskustvo kako da napišete projekat. Ko danas može da plati konsultanta da mu napiše projekat? To je jedno potpuno drugo zanimanje i vi danas imate novonare koji uče da pišu projekte, prave greške… Samim tim opada i kvalitet programa, jer ako se vi samo fokusirate na finansiranje i na to kako ćete da nabavite novac, vama u istom momentu pada i kvalitet programa, jer ako su to male redakcije dok vi pišete projekat neko mora da radi na programu, neko mora da radi na portalu, da prati teren… Sve u svemu situacija je prilično kritična”, navela je Maja Fićović.
U ništa boljoj situaciji nisu ni mediji ostalih manjinskih zajednica. Radio Omega 3, koji program već 22 godine u Prizrenu emituje na bosanskom jeziku poslednjih nekoliko godina opstaje isključivo od marketinga. Međutim kako kaže Ramče Kasi direktor ovog medija, prihoda od oglašavanja je iz godine u godinu sve manje.
“Poslednjih pet godina mi kao radio ne možemo da platimo radnike i mi smo prinuđeni da polako otpuštamo radnike i samim tim ugrožavamo naš program, jer onda nemamo kvalitet. To je povezano, ako nemate para nemate ni kvalitetan program. Takođe, ako radite toliko dugo ona vi imate problema i sa opremom, mora da se zameni novom. Ko će sada da vam da pare da vi kupite novu opremu. Jedan predajnik, kvalitetan, digitalni košta oko seda ili osam hiljada evra plus antene to je od devet hiljada evra do deset hiljada evra, to je jedan predajnik. Džabe je da vi imate kvalitetan program ako vi nemate ko da vas sluša. Isto to važi ako imate dobar predajnik a nemate kvalitetne ljude opet vam je to džabe”, naveo je Kasi.
Predsednik Udruženja novinara Kosova Džemajilj Redža rekao je da su lokalni mediji u najtežoj situaciji i da se ovo Udruženje trudi da im pomogne. .
“Lobirali smo kod nezavisne komisije za medije da se promeni zakon kako bismo više pomogli lokalnim medijima. Svi mediji koji su registrovani moraće da plaćaju licencu i ovo treba urediti na bolji način. Prema toj uredbi 20 odsto budžeta mora se dati medijima koji su registrovani i to se nikada nije dogodilo jer se kaže da je to u suprotnosti sa zakonom o javnom finansiranju. Pokušavamo da stupimo u kontakt sa parlamentarcima kako bi smo bili sigurni ako dođe do izmene zakona kako bi se predložilo kreativno rešenje koje je u skladu sa zakonom, a kako bi se pomoglo lokalnim medijima. Dakle da se stavi naglasak na lokalne medije, lokalne radio stanice, lokalne novine, lokalne portale“, rekao je Redža.
Dane Koruga šef odeljenja za medije i zamenik direktora Odeljenja za demokratizaciju Misije OEBS-a na Kosovu smatra Kosovo ima pluralističke medije, ali da postoje brojni problem koje treba rešavati, a koji se odnose na položaj novinara na Kosovu.
“Niske plate, ugovori, nepostojanje sindikata za novinare, sve su to pitanja koja treba rešavati i koja su zabrinjavajuća kada govorimo o slabilinosti medijske zajednice, koja bi trebalo da funkcioniše profesionalno u interesu građana”, kazao je Koruga.
Na debati je bilo reči i o tome koliko ekonomska nestabilnost medija utiče na njihovu profesionalnost.
“Ukoliko nemate nezavisna, jaka i stabilna sredstva finansiranja iz marketinga ili bilo čega, da ne zaviste ni od koga…vi ste samo jedino tako slobodni i demokatski mediji. Sve ostalo utiče na uređivačku politiku. Samo ekonomski nezavisni mediji mogu da budu zaista slobodni mediji”, rekla je Maja Fićović.
“Naravno da postoji uticaj. On ne mora da bude politički, može biti individualni i sve dok medijska kuća ima reklame neke kompanije, čiji je vlasnik neko ko je povezan sa politikom može biti uticaja”, rekao je Džemailj Redža.
Na debati je saopšteno da je u prvih pet meseci ove godine bilo 13 različitih pritisaka ili napada na novinare na Kosovu.
“Imamo trend povećanja na 29 sa 21 slučaja, 29 slučajeva je prijavljeno prošle godine. To su napadi od kojih je jedan sa teškim telesnim povredama. Većina njih su pretnje upućene onlajn, putem interneta i pretnje kojima se poziva na fizičke napade i ubistva. Tu je i uvredljiv vokabular koji se koristi”, naveo je Redža.
“Vidimo takođe da određene grupe i pojedinci se osećaju slobodnije da zastrašuju i napadaju novinare i ne samo onlajn i ne samo žene. Lako je kada ste anonimni i kada ste iza računara da upućujete ovakve pretnje i napade i to je zabrinjavajući znak i to znači da društvo treba da se bori protiv toga i da radi protiv toga”, rekao je Dane Koruga
Debatu na temu “Medijske slobode i ekonomski položaj novinara na Kosovu”, organizovao je Medija centar u Čaglavici uz podršku Inicijative za mirne promene.