Gojaznost nije nov problem. Od sedamdesetih godina prošlog veka do današnjih dana, smatra se da je broj osoba sa prekomernom težinom porastao tri puta. Tokom pandemije Kovida-19, možda smo samo postali svesniji tog problema…
Pre nekoliko godina, Svetska zdravstvena organizacija navela je gojaznost, pored cigareta i alkohola, kao jedan od tri najčešća faktora koja narušavaju zdravlje i skraćuju životni vek.
Kako dolazi do pojave gojaznosti, da li nedovoljna količina sna može biti odgovorna za to što imamo nekoliko kilograma viška i još mnogo toga pitali smo nutricionistu Klaudiju Ademi.
“Do pojave gojaznosti dolazi ukoliko ste lenji i ležite non-stop, ako ste depresivni, ali i ukoliko ste gurman, ne umete da se hranite, jedete brzu hranu itd. Ako se hranite zdravo, a ne spavate dovoljno – nećete se ugojiti. Ukoliko konzumirate nezdravu hranu i pritom ne spavate dovoljno – ugojićete se”, slikovito objašnjava Ademi.
Naučnici su istraživali na koji način određena hrana utiče na organizam čoveka. Uzmimo kao primer pomfrit i gazirane napitke.
“Te vrste namirnica prouzrokuju hormonalni odgovor koji iz temelja menja naš metabolizam – dolazi do taloženja masti, dobijanja na težini i gojaznosti”, navodi se u članku objavljenom u naučnom časopisu “The American Journal of Clinical Nutrition”.
Da bismo razumeli epidemiju gojaznosti, moramo da shvatimo na koji način hrana koju unosimo u organizam utiče na naše hormone i metabolizam, poručuje struka.
Ljudi su više nego ikada opsednuti fizičkim izgledom, a opet sa druge strane, nikada nije bilo toliko gojaznih osoba kao što je to sada slučaj.
U čemu je problem, pokušava da odgovori naša sagovornica.
“Ljudi su nezadovoljni, a uz to se služe raznim izgovorima, te korona je kriva, te trudnoća je kriva zbog viška kilograma itd. Kupujemo sve i svašta od namirnica, a ne ono što nam je zaista potrebno. Bitno je samo da ima da se jede, a nije bitno šta… Deca su danas gojaznija nego ikada, a za to su krivi roditelji”, tvrdi Ademi.
Na svakom koraku se nude različite dijete i brzi načini da skinete ili dodate kilograme.
Naš nutricionista smatra da društvene mreže negativno utiču na ljude kada je u pitanju ova problematika.
“Ukoliko sam ja osoba koja ima višak kilograma i želim da ih se rešim, dobro bih se zapitala šta je u svim tim šejkovima i tabletama koje se nude na internetu”, kratko odgovara Ademi.
Rezultati različitih istraživanja nam govore da gojaznost skraćuje život za osam godina. Višak kilograma je, kako kazu naučnici, odgovoran za nastanak čak 50 bolesti.
Gojaznim osobama strada kardiovaskularni i koštani sistem, kao i digestivni trakt. Međutim, genetika ne utiče na to da li ćemo biti buckasti, reči su naše sagovornice.
“Genetika nema veze sa pojavom gojaznosti. Ukoliko otac i majka imaju višak kilograma, onda će i deca biti gojazna, jer se svi oni hrane na isti način, koriste iste namirnice”, kaže Klaudija Ademi.
Poslednjih godina, živeti duže i zdravije predstavlja ozbiljan izazov. Ne vežbamo, jedemo prerađenu i visokokaloričnu hranu, izloženi smo stresu…
Postoji li idealna dijeta i ima li načina da ubrzamo metabolizam, pitali smo nutricionistu.
“Jedino rešenje je zdrava ishrana. Ukoliko bismo u ishrani koristili samo ono što nam je Bog dao – meso, voće i povrće, onda ne bi bilo gojaznosti. Danas sirnica, sutra krompiruša, prekosutra zeljanica – ne treba vam to. Riba, meso, mleko, jaja, salate, pirinač – sve to treba da kombinujemo u ishrani kako bismo bili zdravi. Ukoliko treniraš i zdravo se hraniš, a ne jedeš slatkiše i ne piješ Koka Kolu, Fantu i slične tečnosti – nećeš imati problem sa brzinom metabolizma.”
Broj gojaznih ljudi u svetu se udvostručio u poslednjih 35 godina. Sa viškom kilograma danas se bori oko 600 miliona ljudi.
