Današnji prvi maj, svojevrsni je simbol vizije i borbe za bolji položaj rada i uopšte pravedniji svet, ali i manifestacija podsećanja na žrtve u toj borbi.
Podsećanje na istorijske činjenice
Međunarodni praznik rada obeležava se u znak sećanja na 1. maj 1886. godine, kada je u Čikagu više desetina hiljada radnika demonstriralo ulicama, zahtevajući povoljnije uslove rada, bolji položaj radnika, između ostalog i doslednu primenu osmočasovnog radnog vremena.
Bili su to tada gotovo revolucionarni zahtevi i usledila je oštra reakcija poslodavaca i vlasti.
oko 40.000 radnika stupilo je u generalni štrajk, zahtevajući bolje uslove rada, izražene u paroli “tri osmice” – po osam sati rada, odmora i slobodnog vremena. Organizatori su prethodno predočili realne probleme i ispostavili neposredne zahteve poslodavcima.
Protest na koji je odgovoreno represijom i brutalnom reakcijom vlasti i poslodavaca, a potom i niza žrtava, prihvaćen je kao simbol borbe za prava rada i obespravljenih uopšte.
Te 1886, u Čikagu, protesti su započeli 1. maja, a do najoštrijih sukoba s policijom došlo je narednih dana, posebno 4. i 5. maja, kada su se sukobi proširili i van Čikaga.
Policija je intervencijom nastojala da razbije protestne skupove i dovede do podele demonstranata, što se završilo ozbiljnim sukobima u kojima je bilo žrtava među štrajkačima, ali i među pripadnicima policije. U sukobima s policijom ubijeno je tada najmanje šest i ranjeno oko 50 radnika, a veliki broj je uhapšen. Više radničkih vođa osuđeno je docnije na smrt, trojica na robiju.
U Srbiji, 1. maj je prvi put obeležen kao Praznik rada 1893. godine, protestnim skupovima u Beogradu.
Prvomajske manifestacije u seoskim sredinama u Srbiji počele su najpre skupom u selu Dubona, kod Mladenovca, dve godine kasnije.
Poslednjih decenija, usled sve upadljivije raslojenosti i urušavanja prava radnika, prvomajski protesti širom sveta ponovo dobijaju vidove oštrijih protestnih okupljanja. Ali u nekim delovima sveta!!!
Praznik rada tradicionalno svečarski
U skladu sa Zakonom o državnim praznicima, 1. maj se kao praznik u Srbiji neradno obeležava dva dana.
Uglavnom je to radostan dan, kada je više vremena za odmor, kraća putovanja, više provedenog vremena sa porodicom i prijateljima. Tradicija je da se godinama po navici odlazi u prirodu na prvomajske uranke, okreće prase ili jagnje na žaru, okuplja oko porodične trpeze ili odlazi u šetnju ili restoran.
Prvomajski uranak je narodni običaj i svetkovina koja se sastoji u tome da se prvog maja porani u prirodu ili čak da se ode dan ranije i uz logorsku vatru provede noć. Najčešće se tokom uranka sprema neko jelo u kotliću ili na roštilju. Među Srbima je ovaj praznik veoma rasprostranjen. Gotovo svaki grad ima svoja tradicionalna prvomajska izletišta, a najčešće su to zelene površine izvan naselja.
Ove godine je 1. maj nedelja, tako da su ponedeljak i utorak neradni dani. Ne rade državne institucije , banke, pošte……Idealna prilika da se iskoriste neradni dane je da se otputuje na kratko ili pošteno odmori. Mitrovčani su uglavnom ili bar većina otrputovali još u petak pre ili popodne. Ako prošetate gradskim ulicama lako ćete to i zaključiti. Nema gužve, manje automobila pa i taksista. Ono malo sugrađana koje smo sreli u gradu pitali smo da li slave prvi maj, da li znaju šta se slavi i odlaze li na prvomajski uranak.
“Nisam nigde otputovao, penzija mi je mala a nema ni specijalnog ručka, bio je Uskrs dosta smo se potrošili. Ovi mladi se više raduju, idu sa društvom”, kaže naš stariji sugrđanin.
“Deco moja bio je to uvek veliki dan, nekada se znalo 30. aprila uoči prvog maja, logorske vatre na sve strane, mladi se okupe , sviraju, pevaju i raduju se a prijatelja puna kuća, sad je drugačije”, priča Nena Radović.” Svi smo bili kao jedno, družili se….
Pitali smo mitrovčane da li znaju nešto o prvom maju? Odgovarali su uglavnom da znaju da je praznik rada, ali je bilo i sugrađana koji se dobro sećaju lekcija iz istorije i podataka kao sa početka našeg teksta.
Velike parade bile su uobičajen način prikazivanja moći i vere u radničko samoupravljanje, bratstvo i jedinstvo.
“Radnici, seljaci i poštena inteligencija” – kako se tada govorilo – defilovali bi pred narodom koji je stajao na trotoarima i rukovodiocima koji bi bili na tribinama.
Tako je bilo nekada, svih tih svečarskih ceremonija danas se sećaju starije generacije, ali je proslava ovog dana ostala do danas i slavi se u duhu vremena. Jedno je sigurno ostao je medjunarodni praznik i dalje je jedini koji se pored 8. marta istog dana obeležava u celom svetu.
Šta je zanimljivo?
Slavi se u preko 150 zemalja svijeta. U vrijeme hladnog rata, Sjedinjene Američke Države pomerile su proslavu Prvog maja na 1. septembar, kako ga ne bi obeležavale kad i Sovjetski Savez i njegovi saveznici. Ali zato se 1. maja širom Amerike obeležavaju Dan direktora škola, Dan prava i Dan lojalnosti.
U Litvaniji je 1. maj Dan ustavnosti, kao i na Maršalskim ostrvima, gde se toga dana istovremeno obeležava i Dan nezavisnosti. Grci 1. maja proslavljaju Sveti duh i cveće, Kazahstanci Dan narodnog jedinstva, a Haićani Dan poljoprivrede.
