U svetu se danas obeležava Međunarodni dan devojčica u informaciono-komunikacionim tehnologijama. Ovaj dan ustanovile su Ujedinjene nacije i obeležava se svakog četvrtog četvrtka u aprilu. Cilj mu je podsticanja većeg učešća devojčica i devojaka u tehnološkim oblastima.
Taj dalekosežni proces počinje svakako obrazovanjem. Od pre četiri godine, pri Gimnaziji Kosovska Mitrovica, otvoren je smer za informacione tehnologije čije pojavljivanje je pobudilo ogromno interesovanje srednjoškolaca. U početku, isključivo srednjoškolaca. Ne i srednjoškolki.
„Ove godine ispraćamo prvu generaciju maturanata sa IT smera i u njoj imamo svega jednu devojčicu“ kaže za Radio Kosovska Mitrovica direktorica mitrovačke Gimnazije Ivana Milenković Jezdimirović.
Ipak, dodaje, sa svakom sledećom godinom, situacija se u tom smislu poboljšavala.
„Veće sedeće godine, dakle u drugoj generaciji imamo tri devojčice, što je procentuano i dalje malo. U poslednje dve godine taj odnos je ravnopravan. Možemo čak i da kažemo da je odnos 50 – 50% kada je u pitanju broj učenika i učenica u odeljenju IT smera. Dakle, posustaje uverenje da je IT i ceo taj svet tehnologije isključivo rezervisan za muškarce i žene polako ali sigurno počinju da se aktivno uključuju““ dodaje Mienković Jezdimirović i napominje da kada su u pitanju ostali smerovi (prirodno – matematički i društveno – jezički) ta vrsta pretege u korist momaka nikada nije postojala.
Naša sagovornica i sama dolazi upravo iz tog sveta. Ivana je diplomirani inženjer elektrotehnike. U Gimnaziji predaje matematiku, i priseća se da je u vreme kada je započinjala studije, pre dvadesetak godina, sa njom, elektrotehniku upisalo svega par devojaka.
„Na 70 kolega, dolazile su tri devojke. Tako je bilo na tehničkom fakultetu i u generacijama iza nas, bila je slična situacija – 95% mušlkaraca na svega 5% žena“ .
Na pitanje zašto su žene toliko zazirale od ovih nauka, Milenković Jezdimirović kaže da smatra da je i za to, kao i za mnoge stereotipe i predrasude, zaslužno nasleđeno uverenje da postoje ženski i muški poslovi i da neke profesije prosto „nisu za žensko dete“.
„Iako to nije istina, ipak se mali broj žena opredeljuje za ove nauke. Fakultet koji sam ja studirala je u to vreme trajao pet godina, ako ga regularno upišete i završite…obzirom da je to teži fakultet, ume to i da se produži, pa pretpostavljam da je jedan od razloga upravo to… Žene obićno žele da zasnuju porodicu, da se ostvare kao majke pa im je ta dužina studiranja delovala kao nešto što bi sve to previše odložilo“ kaže Milenković Jezdimirović i dodaje da je i sada nažalost živo uverenje da su tehnika i tehnologija „teška“ tematika i da joj ,valjda,žene nisu „dorasle“.
Naša sagovornica napominje i da je prava šteta što je tako, jer oblast tehnike i tehnologije pruža daleko veće mogućnosti za zapošljavanje zbog širokog spektra stečenog znanja, a i zbog potrebe tržišta. Sa druge strane, žene se nekako, kao po pravilu opredeljuju za konkretne oblasti, najčešće društvenih nauka ili jezika.
Dobrić: IT poslovi – idelani za žene, njihovo interesovanje je odlično
Kao profesorica matematike, Ivana ističe da je kod uverenja da su tehnika i tehnologija „teške“ za ovladavanje, krivac i duboko ukorenjeno uverenje da je matematika bauk, da mora mnogo da se radi i da još u najranijem uzrastu dobijemo etiketu da za nju „nemamo dara“.
„Napravi se negde propust u najarnijem uzrastu. Neko ubedi dete da je matmatika teška, da tu mora baš mnogo da se radi, a nije tako. Matematika traži kontinuirani rad i traži da se detetu objasni gde je njena svrha u svakodnevnom životu. Ako to profesor ume, onda nikada se neće desiti da dete kaže – kakve gluposti učim, kad će ovo u životu da mi treba“ kaže profesorica i na kraju dodaje da matematika kao osnov svih ostalih tehničkih nauka, jeste svuda oko nas i zapravo nas uči kako da prepoznamo i rešimo problem, a to je veština kojom baš valja baratati.
Dobrić: IT poslovi – idelani za žene, njihovo interesovanje je odlično
Devojčice i devojke se interesuju za oblasti informacionih tehnologija, ali se nekako ne daju videti, kaže Milan Dobrić, direktor nevladine organizacije LINK iz Kosovske Mitrovice, koja je u više navrata organizovala treninge, radionice i obuke iz ovih oblasti, namenjene mladim ljudima.
„Jesu zainteresovane i to interesovanje je sve veće i veće. Ono što ja mogu da kažem nakon četiri, pet godina od kako u našem centru organizujemo ovakve kurseve, a tu pričamo od deset, petnaest treninga, imali smo uglavnom dobar odziv žena. Mogu prilično sigurno da kažem, da je njihovo prisustvo bilo i do 40%“ kaže Dobrić.
Najveće interesovanje izazvao je trening u oblasti marketinga na društvenim mrežama kao i obuka za korišćenje alata za obradu fotografija i izradu vizuala. Iznenađuje da su podjednako bile zainteresovane i za programiranje.
„Pokazale su izvanredno interesovanje čak i za neke uslovno rečeno „dosadne“ programske jezike koji su izuzetno kompleksni, a njihovo poznavanje je veoma korisno i mogu da obezbede zaposlenje od koga možete veoma solidno da živite“.
Uz to, Dobrić ističe i činjenicu da su žene u daleko većem procentu bile istrajnije od momaka tokom trajanja treninga, u smislu da ih je mnogo manje odustajalo.
Dodaje da nam je u tradiciji da poslove delimo po polu, a da u oblastima informacionih tehnologija i nauke apsolutno nema pravila ko će biti bolji u kom poslu – muškarac ili žena.
„Nema pravila, a nema ni smisla deliti te stvari . Recimo, posao jednog programera je idealan naprimer za trudnice, jer je moguće raditi ga od kuće“ poentira na kraju Dobrić.
Saznajemo, da nema razloga, opravdanja niti smisla po bilo kom osnovu smatrati da je IT sektor „muško carstvo“. Nema ni razloga za brigu, jer generacije žena koje će se tek profesionalno ostvariti, nimalo ne zaziru niti se ustručavaju da se upuste u ovaj novi, starijim generacijama nedovoljno poznat, pa stoga i pomalo zastrašujući svet.
Ovaj medijski sadržaj realizovan je u saradnji sa Populacionim fondom UN-a na Kosovu (UNFPA).
