Svetski dan Roma obeležava se danas. Siromaštvo, nezaposlenost, loši uslovi za život, diskriminacija – i dalje su najveći problemi romske zajednice. Jedini pozitivan pomak dešava se u procesu obrazovanja, smatra zamenik ministra za povratak i zajednice u kosovskoj vladi, Gazmen Salijević. Sve je više mladih Roma koji završavaju srednje škole, a jedan deo se odlučuje i na visoko obrazovanje, kažu za RTV Kim u Obrazovnom centru u Gračanici.
Hamit i Gardian Šerifović su srednjoškolci. Već planiraju upis na fakultet.
Smatraju da je obrazovanje mladih Roma veoma važno, pa to prenose i na mlađe koji posle nastave u školi dolaze na dodatne časove u Obrazovni centar u Gračanici.
„Vrlodobar sam đak, edukaciju shvatam ozbiljno. Na profesionalnim treninzima i radionicama pokazali smo roditeljima i deci da edukacijom mogu da postignu svoje ciljeve, pa je sada broj dece koji obrazovanje shvataju ozbiljno povećan. Nakon srednje škole planiram da studiram u Srbiji, ali to je još uvek pod znakom pitanja, ne znam da li ću imati finansijskih mogućnosti da studiram IT“, kaže Hamit (17), učenik drugog razreda Elektrotehničke škole.
Gardian ide u treći razred Građevinsko-saobraćajne škole. Vrlodobar je učenik.
“Obrazovanje shvatam ozbiljno, zato što jedino obrazovanjem i edukacijom u životu možemo nešto postići. U Romskoj zajednici je to najveći problem, većina njih ne shvata ozbiljno obrazovanje, ali što se mene tiče ja to shvatam ozbiljno, idem ka tome da budem što bolji, da upišem fakultet i nastavim da se obrazujem. Posle škole planiram da upišem IT, da se zaposlim i da budem dobar čovek”, kaže Gardian.
Gardian i Hamit pomažu mlađima, koji imaju problem kada je školovanje u pitanju.
“Mi radimo sa decom koja imaju problem sa domaćim zadacima, pomažemo im… U ovom centru motivišemo decu da idu u školu, dolaze ovde da čitaju, pišu, crtaju… Dajemo im pribor za školu i tako ih motivišemo da ih ovde bude sve više”, dodaje Hamit.
Demir Osmani je koordinator Romskog obrazovanog centra. Ovde je počeo da dolazi kao dete, sa 16 godina postao je tutor, a potom i edukator za decu.
“Broj dece koja ovde dolaze menja se svake godine. Trenutno ih ima oko šezdeset i radi se u tri grupe. Ranije ih je bilo manje, ali iz godine u godinu taj broj raste. U školama je registrovano više od 125 njih. Obrazovanje se menja, zahteva dosta truda. Od 2007. godine, otkad funkcionišemo, imamo 25 studenta, a ranije ih nismo imali uopšte. Takođe, povećan je broj dece u srednjim školama, a njih je u osnovnim školama svake godine sve više, jer mnogo manje dece napušta školovanje“, ističe Demir za RTV Kim.
Demir je diplomirani ekonomista, završio je Akademiju strukovnih studija.
„Moje obrazovanje je bilo mnogo drugačije nego sada, imali smo finansijskih poteškoća i nismo imali ničiju podršku. Sada deca imaju podršku ovde u centru, Opštini, pomažu i nevladine organizacije. Uvek motivišem učenike koji dolaze da ne odustaju, da završe srednju školu, a mi smo tu da im pomognemo, jer imaju više mogućnosti nego što je bilo ranije“, kaže on.
Položaj Roma na Kosovu se u poslednjih nekoliko godina menja ali nedovoljno, kaže za RTV Kim Gazmen Salijević, zamenik ministra za zajednice i povratak.
„Naravno da nismo zadovoljni, jer verujemo da ima prostora za još veće investicije i angažovanje oko romske zajednice. Jedini progres jeste u sferi obrazovanja. Naravno da još uvek ima problema, jer deca ne pohađaju redovno školu, imamo decu koja prekidaju školovanje, ali takođe imamo i svake godine sve veći broj njih koji upisuju fakultete“, objašnjava Salijević.
Salijević smatra da je zapošljavanje najveći problem romske zajednice na Kosovu.
„Veliki broj romskih porodica živi od socijalnih davanja. Živeti od socijalnih primanja, koja se kreću od 100 do 200 evra, a pritom imate sedmoro dece ili više – nije zdravo. Pogotovo uzimajući u obzir ekonomsku krizu, Kovid-19, rat i sve što nam se trenutno dešava. To je ozbiljan problem“.
Na pitanje kako Ministarstvo za zajednice i povratak pomaže Romima, Salijević ističe izgradnju stanova za socijalno ugrožene koji su donedavno živeli u kontejnerskom naselju.
Romske porodice koje su živele tu zajedno sa ostalim stanarima, biće preseljene u stanove u Suvom Dolu.
„Jedan od velikih problema sa kojima se ja suočavam, jeste da pripadnici moje zajednice imaju problema sa legalizacijom objekata i nemaju lična dokumenta. Jedan od uslova da dobiju pomoć jeste da osoba ima plac na svoje ime. Pokrenuta je inicijativa preko Ministarstva pravde, a nevladine organizacije pokušavaju zajedno sa lokalnim samoupravama da pronađu način kako da se legalizuju objekti i kako da se pomogne pripadnicima ne samo romske zajednice, nego svim socijalno ugroženim porodicama“, kazao je Salijević.
Osim socijalnih, Romi u Gračanici imaju i infrastrukturnih problema.
Kuće u kojima žive su uglavnom stare i oštećene, problematični su i putevi i kanalizacija.
Ipak, ono što im najviše treba jeste ravnopravan odnos i nediskriminacija.
Izvor i foto: Kim
