Na Kosovu i Metohiji “i dalje postoje značajne podele između Srba i Albanaca, ali društvena i institucionalna interakcija je poboljšana i nije bilo slučajeva kolektivnog ili većeg međuetničkog nasilja”, ocenjeno je u izveštaju Misije OEBS-a u Prištini “o proceni prava zajednica”.
Izveštaj, predstavljen u Prištini, obuhvata ostvarivanje prava nevećinskih naroda na KiM od decembra 2015 do decembra 2019. godine.
“Međuetnički odnosi su se poboljšali od poslednjeg izveštavanja (2015 god.). I dalje postoje značajne podele između Srba i Albanaca, ali društvena i institucionalna interakcija je poboljšana i nije bilo slučajeva kolektivnog ili većeg međuetničkog nasilja. Odnosi između većinske zajednice kosovskih Albanaca i drugih nevećinskih zajednica ostali su funkcionalni i pozitivni”, navodi se u izveštaju.
Konstatovano je da između zajednica ima tenzija oko povratka raseljenih i da taj problem postoji i ponavlja se.
“Primajuće zajednice na raznim lokacijama i dalje izražavaju otpor povratku ili integraciji raseljenih lica”, ocenjuje se i navode podaci UNHCR-a da su se do 2019. godine na Kosovo vratile 28.302 raseljene osobe, među kojima su većina Srbi .
“Stopa povratka smanjivala se svake godine od 2000. godine, a UNHCR procenjuje da se na Kosovu nalazi 16.151 raseljena osoba. U mestima povratka i dalje se dešava veliki broj bezbednosnih incidenata. Ta dela variraju od sitnih krađa, do požara i napada. Iako ta dela mogu da imaju pretežno ekonomski motiv, među povratnicima se pojačao negativan utisak o bezbednosti, jer su mnogi počinioci izbegli pravdu”.
“To, zajedno sa mišljenjem zajednica o zločinima protiv povratnika, doprinosi negativnom utisku o bezbednosti za povratnike i tako sprečava proces povratka”, ističe se u izveštaju OEBS-a.
U periodu od jula 2015. godine do decembra 2019. OEBS je zabeležio 1.621 bezbednosni incident, i tu spadaju incidenti usmereni na verske objekte i groblja, kao i na kulturno nasleđe zajednica.
Petina incidenata u mestima gde Srbi žele da se vrate
OEBS je zabeležio da je 20,79 odsto inicidenata bilo upereno protiv mesta povratka i uglavnom povratnika Srba. Većina incidenata bile su provale u nenaseljene kuće Srba, ponovljene sitne krađe pokretne imovine povratnika, ilegalna seča šuma, a incidenti su se najčešće dešavali tamo gde je zabeležena značajnija stopa povratka, kao što su opštine Peć, Istok i Klina.
U izveštaju je navedeno da se reagovanje opština na protivljenje primajuće zajednice povratku znatno razlikuje, od slučaja do slučaja, te da na većini osetljivih lokacija povratka, opštine nisu posredovale u podršci procesu povratka.
Prenosi se i nalaz Kancelarije poverenika za jezike u kojem je naznačen vrlo ograničen ili nikakav napredak u pogledu poštovanja jezičkih prava u opštinama.
Kada je reč o imovinskim pravima zajednica, registrovani su krivični i parnični predmeti lažnih imovinskih transakcija u sudovima širom KiM, a posebno su endemični u regionu Peći. Od 2010 do 2019 u tom gradu vodio se postupak za 1.516 krivičnih predmeta lažnih imovinskih transakcija.
Izvor RTS
