Potreba za osnivanjem Radio Kosovske Mitrovice ukazala se mnogo ranije nego što je to bilo 1982. kada je eksperimantalnim programom praktično počeo rad radija, direktnim prenosom svečane sednice SO Kosovska Mitrovica, povodom Dana oslobođenja Kosovske Mitrovice sa okolinom, kaže dugogodišnji novinar i urednik Radio Kosovske Mitrovice Časlav Milisavljević.
Dugo godina je prvi direktor i glavni i odgovorni urednik Mustafa Šukriju, bio direktor u izgradnji Radio Kosovske Mitrovice. Oprema je davno bre 1982. stigla i da nije bilo tada agilnog Jablana Đukanovića, sekretara Samoupravne interesne zajednice za kulturu i informisanje, možda bi još dugo, dugo godina čekali na početak rada Radio Kosovske Mitrovice. Podsetio je da je prvi kum radija Čedomir Jevremović, tada predsednik Izvršnog veća SO, presecanjem vrpce označio početak novog radija, kao izuzetne potrebe ne samo grada, nego šireg područja.
Radio se tada emitovao na srednjim i ultra kratkim talasima. Podsetio je da su tada u gradu radili brojni novinari, poznata novinarska srpska pera, Radonja Radonjić, Dušan Mrkić, Duško Radulović, Momo Blagojević, Boško Drobnjak, a kasnije Slavica Radulović, Nadica Smikić i Zoran Vlašković koji su se zajedno sa narodom radovali talasima Radio Kosovske Mitrovice, koji je u početku bio u statusu Regionalne radio stanice, sa dopisnicima iz Vučitrna, Srbice Ii Zubinog Potoka, dok se iz Leposavića povremeno javljao novinar Jedinstva.
Radio je emitovao program na albanskom, srpskom , turskom i romskom. Prvi urednik bio je Blagoje Danilović. Kasnije se radio razvija prijemom novih novinara i tehničara. Podseća na saradnju sa Udruženim radio stanicama Srbije, gde su se naši novinari javljali Radio Beogradu svakodnevno.
Naše kosovsko nevreme koje još traje bilo je i tada uslovljeno da se svakodnevno javljamo za centralnu informativnu emisiju Radio Beograda Novosti dana, kaže Milisavljević
” U tom periodu mi imamo svoje predstavnike u Upravnom odboru Udruženja novinara Srbije, a Dani radija u Srbiji su redovno bili uz prisustvo naših novinara, koji su nagrađivani za svoj rad, od reportaža do ostalih informativnih sadržaja. Radio je bio u svakoj kući, narod nam se javljao. Radio Kosovska Mitrovica je jedan od posebnih radija, koji je negovao kvalitetnu muziku, od izvorne, starogradske, do operskih arija. Tako smo mi rasli i dobijali ugled u slušanju” istakao je.
Kasnije smo bili u prilici da primimo i novi broj novinara koji sada rade, koji su nekada bili slušaoci kao današnji rukovodilac Radio Kosovske Mitrovice Maja Fićović, koja je nekada redovno slušala naš radio uključivala se, a sada je u ulozi izuzetnog novinara i rukovodioca, rekao je Milisavljević.
Tada smo bili u prilici da radio dovedemo do jednog nivoa dobre slušanosti, ali i poštovanja i ugleda u narodu. Mi smo uz Radio Prištinu, bili najslušaniji radio na Kosovu i Metohiji. Prvi novinar Radio Prištine Miša Vavić, bio je i dugogodišnji saradnik Radio Kosovske Mitrovice. Mi smo tada zaista bili slušani, a tako je i danas.
Pravi radio uvek ima šanse da opstane
Bez obzira na razvoj tehnologija, pravi radio uvek ima šanse da opstane. Ja mislim da je u toj porodici pravih i željenih radija i Radio Kosovska Mitrovica. Novinari koji su nekada radili, a danas mladi koji nose sve to na svojim leđima, i vreme i događaje su primer kako treba čuvati, negovati i održavati radio.
I pored globalnih instrumenata i novih okolnosti, radio možda ima još veći značaj, značaj borbi da mu se veruje, a radiju se uvek najviše veruje. Jer novinar u radiju je novinar koji ima izuzetno velike muke, ali posao koji voli da radi, da bi se čuo i da bi mu se verovalo. Prvi urednik Radio Kosovske Mitrovice Blagoje Danilović govorio je da nema velikog i malog radija, ima samo radija koji se sluša i kome se veruje.
Radio Kosovska Mitrovica je to bila i danas ostala. I u vremenu kada su novi načini informisanja, radio ostaje radio i medij kome se zaista u pravom smislu veruje. Sugestivnost radio novinara je ono čime se novinari u tim kućama i ponose, jer to je posao težak i mukotrpan, ali na kraju donosi radost slušanja od strane naših građana i onih koji žele da svakog dana budu informisani o događajima koji ih okružuju i u kojima žive.
Kosovsko vreme u dužem periodu nevreme
Kao najteži period izdvaja početke, kada je program bio jako malo zastupljen na srpskom jeziku. “Možda 10 do 15 minuta sa jednom informativnom petominutnom emisijom do muzičke emisije Mikrofonom kroz region” . Ističe da dolaskom na mesto direktora Desanke Milosavljević 1990.godine, radio se razvija i u punoj snazi raznovrsnim emisijama poprima veću slušanost.
Kaže da je kosovsko vreme u dužem periodu nevreme nažalost i da se nada da će tome doći kraj, I da je krajem osamdesetih radio bio privremeno zatvoren.
“Bili smo prinuđeni da se svakodnevno borimo za svoj prostor, za očuvanje radija, jer bilo je onih kojisu se sa strane, ne na ljudski način kidisali, kako bi i reč i jezik srpskog naroda ugasili. To se na sreću nije desilo. Radio je u svom postojanju više puta bio zatvaran, i u ratnim godinama 1999. godine, kada su evropski globalisti iz ne znam kojih razloga prekinuli rad Radio Kosovske Mitrovice. No, to je na sreću trajalo kratko, i mi smo u jednom novom naletu sa vama mlađima doživeli pravu ekspanziju, radost radijskog slušanja, koje život znači. I tada, i sada novinari Radio Kosovske Mitrovice neguju i zajedno sa svojim slušaocima čuvaju radio koji im je potreban.
Želeo bih da vama i vašim kolegama čestitam još jednu godinu postojanja i rada, i da će te godine biti sve brojnije, i da će Radio Kosovska Mitrovica biti jedno medijsko obeležje u pravom smislu reči ne samo ovog prostora, nego i sire. Još jednom srećan praznik!
Izvor: Radio Kosovska Mitrovica
Foto: Arhiva RKM
