Potpuno apsurdna, sumanuta, nediplomatska i ostrašćena reakcija iz Prištine, zapravo je posredno priznanje činjenice da je nasleđe na Kosovu i Metohiji najvećim delim pravoslavno, odnosno srpsko, a Albanci sa Kosova bi trebalo da se zabrinu kada oni koji ih privremeno predstavljaju šalju ovakve poruke i Srbiji i međunarodnoj zajednici, izjavio je nekadašnji ambasador Srbije pri Unesku Darko Tanasković.
Na ovo za Sputnjik ukazuje Tanasković, kao komentar na protesnu notu ministarske spoljnih poslova i dijaspore privremenih prištinskih institucija Meljize Haradinaj Stuble, koju je uputila Evropskoj komisiji.
Ona je taj potez povukla zbog knjige “Hrišćansko nasleđe Kosova i Metohije – Duhovno i kulturno središte srpskog naroda” koja se našla na stočiću u prostorijama misije Srbije pri EU tokom sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i komesara za proširenje EU Olivera Varheljija.
Sagovornik Sputnjika ističe da prištinske vlasti oduvek očekuju maksimum korektnosti sa srpske strane, dok se sami ponašaju potpuno sumanuto. Njima, kako kaže, smeta da se vezuju za islamski fundamentalizam s jedne strane, a sa druge strane da im se pokaže da nemaju nikakav vlastiti kulturni identitet na Kosovu, i da je to sve srpsko.
Na Kosovu i Metohiji postoji samo srpsko nasleđe
“Ova reakcija dokazuje da na KiM, osim hrišćanskog i pravoslavnog, nema drugog nasleđa o koje bi se mogao osloniti neki kulturni identitet ‘države Kosovo’. I tako se u suštini pokazuje sva krhkost argumentacije na kojoj počiva stav privremenih institucija u Prištini o tome da na Kosovu postoji izrazita verska tolerancija, da kao što piše u ovoj noti, da sve verske i etničke zajednice imaju proširena prava i snažnu zaštitu, i insistira se na multietničkom karakteru, toleranciji i međureligijskoj harmoniji”, objašnjava Tanasković i dodaje da kada se uputi ovakva nota, sve to pada u vodu.
On ukazuje da je sasvim sigurno da svi dokazi od materijalnih, do ovakvih štampanih u obliku naučnih publikacija i drugog materijala koji pokazuju da je u stvari Kosovo zavičajna srpska zemlja, i da je upravo tu temelj srpske duhovnosti i državnosti, smetaju onima koji se zalažu za priznavanje međunarodno pravnog subjektiviteta države Kosovo.
“Protestna nota je apsurdna po svojoj sadržini, kao što je apsurdno mnogo toga što se iznosi kao preduslov za takozvane ‘pregovore’ od strane prištinskih vlasti, ali je u suštini veoma korisna. Jer, kada neko može za knjigu koja govori o hrišćanskom nasleđu na Kosovu i Metohiji, da napiše da ona ‘promoviše etničku mržnju’, da ima ‘uvredljiv sadržaj’ i da je na njenim koricama neprihvatljiv naziv za Kosovo, onda je sasvim jasno da tu nešto duboko nije u redu sa čitavom koncepcijom i pogledom na svet kosovsko – metohijskih Albanaca, odnosno onih koji u njihovo ime vrše privremenu vlast u Prištini. Kako možete reći za jednu knjigu koja objektivno ukazuje na hrišćansko nasleđe na KiM da širi etničku mržnju i ima uvredljiv sadržaj”, pita se sagovornik Sputnjika.
Albanci da se zabrinu ko ih predstavlja
Tanasković ističe da stav iznet u protesnoj noti nije svojstven većini Albanaca sa Kosova, koji danas imaju velike teškoće i ogromne probleme, te da je njima ovo potpuno sekundarno pitanje.
“Tako da je zaista upitno do koje mere je ta takozvana politička elita u Prištini, ukoliko se za takve ljude uopšte može reći da su elita, zapravo reprezentativna čak i za većinu Albanaca na KiM. Nemam iluzija u pogledu odnosa Albanaca, pogotovo na Kim, prema Srbima, to je jedna istorijska mržnja koja je stvarana i gajena na razne načine kroz sistem obrazovanja, zatim kroz povremene sukobe, i tako dalje. Ali da kod većine Albanaca postoji ovakva ostrašćenost i ovakva divlja mržnja prema svemu što je hrišćansko, pravoslavno, srpsko, i da im je uopšte to pitanje kojim se sada bave, to sigurno nije tačno. Tako da bi pre svega Albanci sa KiM trebalo da se zabrinu kada oni koji ih privremeno predstavljaju šalju ovakve poruke i Srbiji i međunarodnoj zajednici”, smatra sagovornik Sputnjika.
Nekadašnji ambasador Srbije pri Unesku, za vreme čijeg mandata je odbijen zahtev Prištine da samoproglašeno Kosovo bude primljeno u sastav ove organizacije, smatra da je svakako dobro i sasvim normalno što se knjiga “Hrišćansko nasleđe Kosova i Metohije” nalazila u prostorijama srpske delegacije pri EU, jer to je diplomatski veoma dobar potez.
Hrišćansko nasleđe odbilo članstvo Kosova u Unesku
Kako kaže, ta knjiga je bila jedan od razloga zbog koga nije izglasano članstvo Kosova u Unesku. Tu je takođe pomogla jedna geografska karta Kosova koju je on dobio od Službenog glasnika u velikom broju primeraka. Na toj karti su crvenom bojom bila označena sva sakralna mesta pravoslavlja na Kosovu.
“Takvih mesta ima preko hiljadu, i kada su moje kolege iz sveta pogledali tu mapu, koja je inače pisana ćirilicom, i kada su videli da se ona sva crveni, pa su me pitali šta je to crveno, ja sam im rekao da su to crkve, manastiri, grobišta, i drugi sakralni objekti, na šta su oni reagovali da je to prava sveta zemlja”, priseća se Tanasković.
Deo protesne note u kom ministarstvo spoljnih poslova privremenih prištinskih institucija navodi da je knjiga “Hrišćansko nasleđe Kosova i Metohije” “krivično delo” sagovornik Sputnjika komentariše rečima da “kada to ne bi bilo tragično, bilo bi komično”.
On dodaje da je to i dobro, jer veoma izoštreno pokazuje da tu u suštini ne može biti nikakvog sporazuma, pogotovo u nekom trajnijem pogledu, ukoliko se ne odstupi od takve naopake ideologije i sistema vrednosti u Prištini.
