Simfonijski orkestar i Hor Radio televizije Srbije u Gračanici i pozdrav maestra Bojana Suđića.
Pred posetiocima stranice Doma kulture „Gračanica“ večeras od 18h, naćiće se snimak izuzetnog koncerta Simfonijskog orkestra i Hora Radio televizije Srbije iz 2017. godine koji je održan u porti Manastira Gračanica u okviru manifestacije „Vidovdansko pesničko bdenije“.
Preko linka, večeras će se posetiocima fejsbuk stranice Doma kulture, obratiti maestro Bojan Suđić. U poruci narodu u Gračanici i na celom Kosovu i Metohiji, Suđić podseća na vekovima kaljenu snagu srpskog naroda i to iskustvo će mu, smatra slavni dirigent, umnogome olakšati podnošenje još jednog teškog razdoblja.
“Nastupilo je u čitavom svetu vreme opšte zabrinutosti i straha za sopstveni život, zdravlje i napose – egzistenciju, posle savladavanja tog tako malog a toliko strašnog i podmuklog neprijatelja. Svakako da i naš narod deli tu istu zabrinutost i tugu za preminulima, uz sve mere za obuzdavanje pošasti. Ipak, za razliku od razvijenih država Evrope, Severne Amerike ili Australije, srpski narod je prolazio kroz ovakva ili daleko gora stanja ugroženosti i stradanja mnogo puta, i to u najnovijoj istoriji, pa sam uveren da će i iz ove virusne epidemije izaći lakše i elastičnije nego mnogi. Vi na Kosovu i Metohiji ćete to učiniti možda i najlakše od svih, samo naslućujući kako su dani mogli da vam protiču poslednjih decenija” kaže Suđić.
Duhovnu osvešćenost naroda na Kosovu i Metohiji, Suđić pripisuje kako višedecenijskoj muci, koja je tu liturgijsku svest izrodila, tako i mnoštvu srednjovekovnih zadužbina čiji prostor potpuno poriče vreme.
“Uz sene naših predaka, svetitelje i svetinje, ono što je naš narod održalo vekovima jeste – sabornost. Osećaj zajedništva, pripadnosti istom korenu i kulturi je onaj vezivni malter koji nas je održavao čak i kada su pojedinci odlazili od matice i nastavljali život negde drugde. Onima koji su ostajali, osećaj ”biti svoj na svome” je nadopunjavao sve ono što je negde, tamo daleko, bilo bolje, bogatije, spokojnije. Međutim, prisustvo liturgiji u osmovekovnim svetim hramovima srpskog naroda u postojbini, jeste osećaj neuporedive duhovne punote” poručuje Suđić.
On naglašava da je muzika ona umetnost koja izaziva najdublje emocije velikog broja okupljenih ljudi na istom mestu u istom trenutku, pa je stoga i neraskidivi deo službe Božije.
“Umetnička muzika otvara i pročišćuje prolaze i puteve do naše duše, koji su često zakrečeni nataloženim brigama i banalnom svakodnevicom. Jedinstvena je, stoga, bila prilika da za Vidovdan, već nekoliko godina, povežemo Svetinju, Svetitelja i Vladara, Muziku i Narod, koji pamti i svedoči o sopstvenom identitetu, kulturi i istoriji. Za sve nas u Simfonijskom orkestru i Horu RTS, ovi nastupi su prevazilazili odrednicu ”koncerata” i postajali su trajni pečat u našoj duši” dodaje Suđić, prisećajući se ovog gostovanja.
Govoreći o intimnoj vezi koja se fluidno stvara između stvaraoca i publike, umetnik tu vezu naziva “prepoznavanjem duše”.
“Svaki muzički umetnik utiskuje delić sebe u slušaoca sa kojim uspostavi nevidljivu duhovnu vezu tokom koncerta, kada i slušaoc prepoznaje dušu umetnika, i kada umetnik oseti dušu publike. Nekada je taj osećaj intenzivan, nekad svi izlaze prazni i nezadovoljni, i umetnik i publika. Zato su naši nastupi pred manastirom Gračanica ostali posebno upečatljivi, jer je osećaj sabornosti i međusobnog ispunjenja muzičara i okupljenog naroda bio sveprožimajući. Snimak liturgije može da dočara samo delić onoga što se na liturgiji zbilo” kaže Suđić.
Iako zahvaljujući tehnici i tehnologiji, danas beležimo i “pamtimo” skoro sve što se dešava, Suđić je mišljenja da je pravo, istinsko pamćenje onaj osećaj “duhovnog prepoznavanja, razumevanja i radosti u nematerijalnoj vrednosti” koje se stvaraju tokom koncerata.
“Neka i naš snimak bude podsetnik na te dragocene trenutke. Hristos voskrese!” stoji na kraju umetnikove poruke.
Simfonijski orkestar i Hor Radio televizije Srbije su tada nastupili sa sledećim programom: Rajko Maksimović „Lazareva reč“ i „Sahrana iz Pasije Sv. kneza Lazara“; Ivan Jevtić: Kosovo danas, Dan gneva iz „Zadužbina Kosova“. Solisti: Vanja Biserčić, tenor, Dina Travica, mecosopran.
Petar Iljič Čajkovski: Rusko-srpski marš; „Koretište“- Petar Josimović, arr. Konstantin Blagojević, „Srpska svita“; Ljubomir Bošnjaković, „Vranjska svita“, arr. Konstantin Blagojević; solo klarinet: Vojislav Dukić,„Žikino kolo“; Fedor Vrtačnik, „Kolo Pašona“, arr. Konstantin Blagojević.
Izvor: Radio Kosovska Mitrovica/ FB stranica Doma kulture “Gračanica”
Foto: Dušan Miljanić, Muzika klasika
