Manastirska zdanja s kraja 12. veka do poslednje decenije 14. stoleća zidana su u srpsko-vizantijskom stilu. Među zadužbinama koje je prema istorijskim podacima podigao kralj Milutin, četiri su upisane u Uneskov registar svetske kulturne baštine. Njihovoj lepoti diviće se i oni koji ne posećuju svetinje kada budu u digitalnom formatu.
Nemanjićki vladari nisu ostavili velelepne dvorce i zamkove, ali jesu monumentalne zadužbine. One predstavljaju najvrednije građevine u baštini naše kulturne istorije.
Najveći srpski srednjovekovni zadužbinar kralj Milutin svome narodu i otečestvu darovao je 40 velelepnih hramova.
U Eparhiji raško-prizrenskoj, dve svetinje koje je posvetio Uspenju Presvete Bogorodice – Manastir Gračanicu koja slovi za arhitektonsku lepoticu i crkvu Bogorodice Ljeviške u Prizrenu – upisane su u Uneskov registar svetske baštine.
Na severu Kosova nedaleko od Zvečana podigao je i Manastir Banjsku. Srpski baštinari nastoje da tim spomenicima vrate sjaj vremena kada su ih vrsni majstori zidali i slikari živopisali.
“Kada vi dođete da posetite jednu crkvu, vi se naravno ne divite samo arhitekturi i slikarstvu, već čovek zaista oseti nešto i razume zašto je Kosovo – Kosovo”, rekao je sabrat Manastira Visokih Dečana protosinđel Andrej.
Kralj Milutin, praunuk osnivača Studenice, podigao je i malu crkvu posvećenu Bogorodičinim roditeljima, svetiteljima Joakimu i Ani, ne remeteći celinu studeničkog manastirskog kompleksa.
Za živopisanje crkve angažovao je najveće slikare toga doba. Predstoji digitalizacija fresko-slikarstva te svetinje.
“Mi na taj način pripremamo materijal naše srednjovekovne umetnosti za prezentaciju celom svetu. Digitalni snimci koji će biti na portalu Ministarsva kulture Muzeja Srbije biće dostupni celoj planeti”, izjavio je urednik novosadskog “Platoneuma” Dušan Vujičić.
Tako će i oni koji ne mogu da posete srpske svetinje moći da se dive našim freskama koje su jedinstvene u svetu. Srbiju zato i nazivaju zemljom fresaka.
Izvor: RTS
