Ivkova slava u Prizrenu, pozorišna predstava u koprodukciji Narodnog pozorišta Niš i Narodnog pozorišta Priština sa sedištem u Gračanici, potresna je drama o životu preostalih Srba u Prizrenu, koji žele da proslave svoju krsnu slavu Đurđevdan, a koja se pretvara u bolnu, stvarnu prošlost preostalih Srba na Kosovu i Metohiji. Ova predstava odigrana je u subotu veče u Zvečanu, po drugi put.
Zaplet i drama, po motivima komedije Stevana Sremca, prožeta strahom i pomešanim osećanjima počinje kada trojica prvih komšija Albanaca dolaze da Ivku, kojeg igra Milan Vasić, dolaze da čestitaju slavu. Gosti, preostali Srbi polako napuštaju slavu, obećavajući da će doći na Paterice, sutradan, ali komšije Albanci i dalje su tu, sa jedinim ciljem, da im jasno stave do znanja da za njih u Prizrenu, više nema mesta, i da treba da odu.
Reditelj Bojan Stojčetović: Nikla je dugo tražena drama!
Režiser predstave, Bojan Stojčetović, kako stoji na zvanišnom sajtu pozorišta, rekao je da je u samom startu želeo da to bude drama i da ni na koj način ne ismeva nečiju muku, kada ti neku uzurpira kuću i život. “Međutim, pretakanje likova i karaktera iz komičnog, u dramsko, je predstavljalo izazov. Uzeo sam zdravo Sremčevo seme ”Ivkova slava”, i posadio ga na Kosmetu. Nikla je dugo tražena drama! Sve je dobilo drugačiju konotaciju. I ubijanje stoke i živine, i uništavanje resursa i hrane. I maltretiranje žena koje dolaze na paterice, i pucanje na samog Ivka! Više ničeg nije bilo komičnog u komadu. Smestili smo Ivka u Prizren. Srpske goste na slavi, ”presvukli” u preostale Srbe koji i danas žive u Prizrenu. Dodali prve komšije Albance, i dobili smo jedan, sasvim novi komad. Međutim, postojala je opasnost, da se predstava ne pretvori u politički komad, gde banalizujemo stvari, i upiremo prstom samo na jednu stranu. Bila je potrebna dramaturška intervencija, koja će te zamke izbeći. Zagrebali smo površinu, i ušli duboko u same likove. Iščupali njihove sakrivene ličnosti, i otkrili, da zapravo svako od njih ima svoje probleme, strahove i tajne. E tada smo mogli da konstatujemo da smo dobili pravu dramu, koja, u ovom slučaju, ima svoje uporište u rešavanju ličnih problema. Dramski sukob je konačno zamirisao. Mogli smo da branimo komad!” reči su režisera na zvaničnom sajtu pozorišta.
Zašto je komad ”Ivkova slava – Prizren 2019”, potreban kulturnoj sceni Srbije? Zato što govori o istini, a umetnici su dužni da istinu izbacuju na površinu! Ona mora da pronađe put do ljudi, koji žele da je čuju, kaže Stojčetović.
Milan Vasić (Ivko) : Do godine ponovo kod mene na slavu
Glavnu ulogu tumači Milan Vasić, a osim glumaca Narodnog pozorišta Priština, sa privremenim sedištem u Gračanici, igraju i glumci niškog pozorišta , što je skoro dvadeset glumaca na sceni.
Ipak na samom kraju predstave, nakon svih lomova, strahota, teskobe, svega preživljenog Ivko, kako i sam glumac kaže, izgovara rečenicu sa najvećom težinom u predstavi “Do godine ponovo kod mene na slavu”.
“Bez obzira nakon svega što je bilo, koliko god da su ga ranjavali, koliko god su hteli da ga isteraju sa svog ognjišta, da je došlo do toga da publika pomisli da je mrtav, međutim nije, ostaje do kraja, ipak pali sveću, ljubi slavski kolač, zastavu UNESCO koju su oni hteli da stave, da je gotovo, da je to oduzeto uzima, i pošto šljivku inače pominje tokom cele predstave, dogovorili smo se da tom zastavom kad je skine nakalemi novu šljivu, što u prevodu znači rađanje novog života, dolazim do publike i kažem do “godine kod mene ponovo na slavu””.
Da li smo mi koji živimo na Kosovu negde kolektivno nesvesni svega što se dešava, živimo, vreme ide, nismo svesni svega što smo preživeli, ili nam je kultura sećanja kratkog trajanja ?
Nismo mi nesvesni, mi znamo sve odlično šta se i kako se dešava. Nego, kad se čoveku dese neke loše stvari, u privatnom životu, onda se mi svi nekako trudimo da to guramo negde u podsvest, to stoji pa stoji, ali se trudimo da gledamo na bolje sutra. Mi rastemo, deca rastu, mi starimo i prosto je bitno to, da svako želi da ima neku svetliju budućnost ukoliko može. Ukoliko se vraćamo non stop šta se desilo i šta je moglo da bude , prosto ćemo svi psihički da odemo na neku drugu stranu što nije dobro. Moji roditelji žive na Kosovu sve vreme i tu su, i ja radim na Kosovu i dolazim često i ne želim da se bavim time šta je bilo. Ima tu ljudi koji se bave time i nek se oni bave , ali opet moramo da gledamo na bolje sutra i nikad se neće zaboraviti neke stvari. Još uvek se priča i o Prvom svetskom ratu, priča se o Turcima, o svemu se priča, ali poenta je da mi ostanemo čisti i koliko možemo srećni.
Mnogo ljudi u suzama znači da smo ih dotakli, postigli ono što smo želeli
Vasić kaže da mu je najveći uspeh kada se završava predstava i dolazi na poklon, dok ljudi polako ustaju. “Ali vidim da plaču, vidim mnogo ljudi u suzama i znači da smo ih dotakli, postigli smo ono što smo želeli. Teška je predstava za igranje, nije laka. Valjda ja i nosim celu tu predstavu, trudim se da je vodim, i da to bude kako treba, i nije to baš lako, i onda oseća se da publika prihvata ovo. Ima mnogo ljudi kao, pa i ti na kraju krajeva, nisi mogla neke stvari da izdržiš, mnogi ljudi tako napuste salu, pa se vrate, ili napuste, pa se ne vrate , ali to je valjda taj cilj. Međutim, mi se svi slažemo da ovo više treba da se igra po Srbiji, nego na Kosovu. Na Kosovu, kako da vam kažem, oni to doživljavaju i dan danas možda, a opet želimo da u Srbiji pokažemo , da ih vratimo malo, da ipak ne zaboravimo skroz neke stvari, da vas podsetimo šta se to dešava”.
Tamara Tomanović ( Bisa): Sveobuhvatna slika trenutne situacije na Kosovu i Metohiji
Tamara Tomanović, glumica iz Kosovske Mitrovice, kaže da nije neuobičajeno da publika veoma emotivno prihvati predstavu, čak do te mere, da ne može do kraja da izdrži. “Pričam iz iskustva moje majke, brata , prijatelja, koji žive ovde na prostoru Kosova i Metohije, tačnije u Kosovskoj Mitrovici. Njima je bilo jako teško da prate predstavu. Bilo im je teško, potresno. Sećam se komentara moje prijateljice koja je rekla, ne znam da li treba doći na ovu predstavu pod nekim dejstvom alkohola ili lekova, ali plašim se onda bismo mogla možda da reagujemo drugačije. Ili potpuno ovako nespreman doći, pa snalaziti se u toku predstave. Mnogo je teško. Mogu vam reći da je nama koji smo na sceni takođe veoma emotivno, potresno, pogotovu nama koji smo stvarno odrasli ovde na prostoru Kosova i Metohije koji radimo ovde, koji živimo.
Ali, ja sam jako ponosna na ovu predstavu, i vrlo srećna što sam deo nje. Naše Narodno pozorište , koje je proterano iz Prištine, i sada ima scenu u Gračanici, treba da ima jednu ovakvu predstavu na repertoaru. Slažem se i sa svojim kolegom Milanom da mi ovu predstavu ne treba da igramo samo na prostoru Kosova i Metohije. Vama je svima vrlo poznata ova situacija nego da je trebamo igrati, po celoj Srbiji, regionu, čak i negde u inostranstvu. Mislim da je ovo stvarno jedna sveobuhvatna slika trenutne situacije na Kosovu i Metohiji.
Izvanredna gluma cele postave, sve vreme pratiti njihove poglede, emociju, pokrete, izgleda kao da se vežbalo godinama. Tomanovićeva kaže da su vežbali mesec i po dana sa rediteljem, i sa njegovim saradnikom za scenski pokret i igru Nebojšom Romilićem.
“Vrlo sam ponosna jer moje koleginice Jelena Orlović, Ivana Kovačević, večeras je igrala Milica Majstorović, igramo dve uloge u ovom komadu, i to vrlo različite. I ja sam ponosnija na Bisu, meni je Bisa veoma draga , vrlo mi je emotivna. Čak to moje “srećna slava” govori mnogo više od te dve reči, Jelenino “da li imaš gazirani sok” govori u kakvim uslovima ljudi žive, a žive danas u enklavama ljudi tako, da budemo realni.
Vrlo ponosna na celu glumačku ekipu, ponosna na ljude koji su radili sa nama, na autorsku ekipu, pokušali smo da oživimo našu i vašu svakodnevicu i nadam se da smo uspeli. Ja vidim tvoje oči i vidim tvoju emociju i da si naježena od glave do pete, razumem i ljude koji su možda besno napustili ovu salu i one koji su se rasplakali, i one koji su u šoku, i sad ne mogu da pričaju, ni da čestitaju. Sve su to emocije koje smo zajedno sa Bojanom hteli da postignemo, nismo želeli da se smejete posle ove predstave” kaže naša Tamara Tomanović za program Radio Kosovske Mitrovice.
Marija Masal ( Mirka): Posle premijere svi smo plakali
Marija Masal, Lipljanka, koja glumi Mirku, rekla nam je nakon predstave, da samim tim što je sa Kosova, ima poseban doživljaj, i da bez obzira što je njen lik na razini komedije, da je ipak teško. “Posle premijere svi smo plakali. Sve to što mi kao glumci preživljavamo, i samim tim emociju koju emitujemo, kako publika reaguje. Ali gde god smo gostovali, bilo je ovacija, aplauza koji traju pet minuta. Publici jeste teško, ali opet s druge strane sama energija koju mi dajemo publici , dobijemo i neku povratnu energiju.
Anika Grujić ( Sika): I posle svega što se izdešava, ćerka i ja ostajemo u Prizrenu
Anika Grujić kaže da su svi emotivno iscrpljeni posle ove predstave. “Ja sam recimo od početka do kraja u predstavi, ne na sceni, nego pratimo scene iza zavese. I svaki put izađem na scenu uplakana, jer me scena mojih kolega dodirne i stvarno ne mogu, a da ne odreagujem emotivno, što meni možda ide i u prilog, jer igram majku, udovicu, koja je ostala sa ćerkom i gledam na sve načine da zaštitim svoje dete. I posle svega što se izdešava, na kraju nas dve ne odemo nigde, ostajemo tu, odemo samo u kuću iza te u kojoj su se desili incidenti i strašni zločini.
Koliko ova predstava može da oslika situaciju na Kosovu i Metohiji kada je igrate negde drugo , kako reaguje publika?
Može da oslika, dosta toga je pokazano. Mi smo uglavnom složni da bi ovu predstavu trebalo manje da igramo na Kosovu, možda našem narodu ne treba nešto ovako, možda da ih ne podsećamo na svu muku, dok publika isto reaguje gde god da igramo. Podeljena su mišljenja naravno, kao za svaku predstavu, ali jedno isto je da ljudi često izlaze uplakani iz sale.
U predstavi igraju i Sanja Krstović, Aleksandar Mihailović, Igor Borojević, Nebojša Đorđević, Nemanja Janičić, Katarina Jeličić,Dejan Cicmilović, Vladimir Jocović, Strahinja Bičanin, Marija Masal, Jelena Orlović, Jasmina Stoiljković,Milica Majstorović, Bratislav Slavković Keša
Pozorišna predstava “Ivkova slava u Prizrenu” sutra će biti odigrana u Domu kulture “Stari Kolašin” u Zubinom Potoku.
Izvor, foto: Radio Kosovska Mitrovica
