Promocija Monografije o postojanju i radu Crkvenog hora „Branislav Nušić“ iz Kosovske Mitrovice održana je proteklog vikenda na 64. Beogradskom sajmu knjiga. Ovo kapitalno delo inspirisano je dolazećim jubilejima – 30 godina od osnivanja hora, odnosno 90 godina od osnivanja prvog pevačkog društva „Nušić“.
O monografiji ali i važnosti postojanja jedne takve muzičke institucije na području Kosovske Mitrovice, govorili su priređivači knjige književnik Aleksandar Dunđerin i slikar Miljana Dunđerin, doktor umetnosti Tamara Adamov Petijević i istoričar umetnosti Velimir Matanović, a tematski prigodne stihove kazivao je mitrovački pesnik Milan Mihajlović. O smislu ustrojavanja jednog takvog literarnog monumenta, najbolje je govorio sam hor, čije je pojanje, posvedočilo da je svaka hvala govornika izrečena na njihov račun opravdana, čak i preskromna. Promocija je okupila veliki broj prijatelja hora i maestra Petra Rakića. Bilo je toliko koncentrovanih emocija, da su ih osetili i slučajni prolaznici, uglavnom potpuno nezainteresovani i ravnodušni prema bezbroj promocija i govorancija koje se odvijaju u mnogobrojnim sličnim salama, u dugačkom hodniku Hale 1 Beogradskog sajma. Prizvani angelskim slavopojem i izvanrednim izlaganjima, zastajali su, ulazili, spremno vadili telefone i snimali atmosferu.
Crkveni hor „Branislav Nušić“ uznosi himne ka nebeskom tronu već trideset godina. Mnoštvo ljudi, čovek do čoveka, svaki sa svojim vrlinama, grehovima, borbama, ljubavima, tugama i teskobama, u tom sabornom sadejstvu, telesnim vidom zagledani u ruke jednog drugog Petra, na steni koja jeste čestica one prvobitne, istoimene Hristove Stene, grade svoj majušni pokretni polifoni hram.
Petar ne voli kada ga hvale. Sve lepe reči upućene njegovoj ljudskosti, on spremno prosleđuje na gore, opravdavajući lepotu svog stvaralaštva, lepotom Onog koji je Lepota nad lepotama. Proslavljajući Crkveni hor „Branislav Nušić“ na čelu sa Petrom Rakićem, zapravo se još jednom samo drugim rečima, propoveda novozavetna priča o umnožavanju talanata. Ovi ljudi tu Hristovu lekciju predaju dugih trideset godina.
Ta bogata istorija, sada ima svoj konkretan, opipljiv oblik. Monografija nastala ovim povodom, autora Aleksandra Dunđerina i Miljane Dunđerin je plod višegodišnjeg prijateljstva i stvaralačkog razumevanja.
Autori monografije kažu da su imali tri dobra razloga da se angažuju na ovom delu. Prvi razlog je intimne prirode – hor je neumorno i bez reči pristao da ih prati na svadbenom dvodnevnom putovanju po Kosovu i Metohiji i peva gde god je to bilo potrebno, zaključno sa njihovim venčanjem u Prizrenu. Ova knjiga je njihovo veliko „hvala“.
„Sa druge strane, budući da živimo u Kosovskoj Mitrovici , pratimo kulturu i sami učestvujemo u njenom kreiranju, možemo prilično odgovorno da tvrdimo da je Crkveni hor „Branislav Nušić“ najveća, najznačajnija, najproduktivnija srpska kulturna institucija na Kosovu i Metohiji i da daje veliki doprinos ukupnoj srpskoj kulturi. Ovaj hor je za celu srpsku kulturu značajan između ostalog i iz tog razloga što nas konstantno opominje da je upravo u tom liturgijskom pamćenju , u tom zajedništvu ljudi u crkvi, a ne u nekim svetovnim teorijama, političkim i nacionalnim konstrukcijama – suština kosovske misli i kosovskog zaveta“ kaže Aleksandar Dunđerin i dodaje da je treća pobuda ličnost Petra Rakića.
Miljana Dunđerin je grafički dizajn ustrojila držeći se simbola slobode, čistote, svetosti i vizantijskih korena koje vuče savremeno liturgijsko pojanje. To je učinila držeći se plave, bele i zlatne boje.
„Potrudila sam se da jednu veliku torbu dokumentacije koju mi je Petar dao u ruke, svedem na minimalni prikaz da bi i oni koji nisu čuli za njih, nisu živeli sa njima, shvatili kolika je njihova veličina. Ljudi plaču pred Bogom, ljudi plaču od sreće, tuge, ljudi plaču u dodiru sa pravom vrhunskom umetnošću. Uvek sam plakala kada ih slušam i pitala se šta je to, onda sam shvatila da nisam jedina… i jeste tu prisutna vera, i jeste da bude emocije ali pre svega mislim da je ovde u pitanju vrhunska umetnost, i hor sve to objedinjuje“ rekla je Miljana Dunđerin.
Doktor umetnosti iz Novog Sada i dugogodišnji prijatelj hora Tamara Adamov Petijević govoreći o važnosti postojanja crkvenih horova, između ostalog kaže da je lepota ove vrste pevanja u tome što kada jednom savladate liturgijsko pojanje, nikada ga ne zaboravljte, tako da i stari članovi hora silom prilika udaljeni od redovnih probi i izvođenja, mogu uvek i svuda i posle niza godina, samo da uskoče i ispevaju liturgiju. To je kako Tamara kaže “gvozdeni repertoar” hora koji je gotovo uvek spreman da izvede jedan koncertni repertoar.
„Liturgija ne počinje sa „Blagosloveno carstvo“ i ne završava se sa „Molitvama svetih Otaca naših“. Tim frazama se samo definiše vreme našeg učešća u liturgiji koja se odvija neprestano pred prestolom božjim. Pevači se trude da se dobro usaglašavaju, soprani sa altovima, sa tenorima, pa muški sa ženskim horom, a crkveni horovi idu još jedan stepen više, gde se usaglašavaju sa andjelima. Ovi pevači to znaju“ rekla je Adamov Petijević.
Na promociji je govorio i istoričar umetnosti iz Kosovske Mitrovice Velimir Matanović.
„Liturgija a sa njom i pojanje je nagoveštaj one stvarnosti u kojoj će Bog biti svi u svemu. Upravo na toj tradiciji na toj nebeskoj harmoniji, objedinjen je rad crkvenog hora i maestra Rakića.. A sve to zarad slave i vere naroda našeg, negujući crkveno pojanje kojim se obeležava muzička istorija Srbije“ rekao je Matanović.
Pisana dokumenta vezana za nastanak i stvaralačku istoriju najpre pevačkog društva „Nušić“ a potom i crkvenog hora, nestala su u plamenu zajedno sa zvezdanim, plavim horizontom crkve Svetog Save u južnom delu Kosovske Mitrovice 2004. godine. Arhivska građa i konstrukcija monografije počivaju na živom sećanju članova hora i prvog među njima. Fotografije su sačuvane sporadično, u njihovim privatnim arhivama.
Izdavač Monografije je Unija M iz Kosovske Mitrovice a kompletne troškove izdavanja snosi Fondacija „Zora“ iz dijaspore.
Veče pre promocije, Crkveni hor “Branislav Nušić” održao je koncert u kripti Hrama Svetog Save na Vračaru, kao doprinos obeležavanju velikog jubileja – osam vekova od sticanja autokefalije Srpske pravoslavne crkve. Koncert je bio veoma posećen, a u publici je bio i Dimitrije Stefanović, naš čuveni akademik i po mišljenju mnogih najveći muzikolog koga Srbija ima. Iako zdravstveno slab i gotovo nemoćan da stoji na nogama, ovaj velikan srpske muzičke istorije ustao je i izrazio želju da i on jednom oddiriguje “Oče naš”. Lepše “Oče naš” niko nije čuo u savremenoj istoriji srpskog horskog pevanja.
Izvor: Radio Kosovska Mitrovica
