U potrazi za boljim životom sve je više onih koji napuštaju ruralne sredine. U Carevcu, selu u blizini Kamenice, pet porodica još uvek odoleva svim nedaćama, a sve bi lakše podneli kada bi imali put.
Pet porodica u tri mahale još uvek istrajava. Među njima su i Đorđevići. Trajan i Sanja imaju troje dece. Jedna plata nije dovoljna za podmirivanje svih potreba. Na svu sreću, oboje su vredni, a zemlje ima dovoljno.
“Najviše proizvodimo domaći sir, sokove, kad bude zimnica to sve sama radim, ali ne može ništa da se proda, sve za sebe. Za sir dođu ucenjuju po dva evra hoće da uzmu, ne isplati se ništa da čuvaš kad nemaš gde da prodaš…Na pijaci je slaba cena, kući više prodamo. Najviše pravimo sokove od zove i višnje, nekad i od pomorandže, to ne prodajemo, pravimo samo za sebe. Sve ručno moraš da pomuzeš, da usiriš, nekad čekam i do 12 sati da usirim, pa da prespeš…ujutru opet isto…svakog dana isto”, kaže Sanja Đorđević.
Radili bi i više, da ih nije zadesio peh, na svu sreću, tu su dobre komšije da pripomognu.
“Imam oko 4 ha obradive zemlje, radim, čuvam stoku. Imao sam više krava, ali sam smanjio zbog krađa i imam dve. Od poljoprivrednih mašina imam jedan traktor i on mi je neispravan. Pšenicu sam zasejao po pola sa komšijom, pošto mi je traktor neispravan, to košta, trenutno nemamo uslove za to. Od mehanizacije nemamo ništa, sve radimo ručno”, objašnjava Trajan Đorđević.
Sloga ovo malo porodica drži na okupu, dele istu sudbinu. Njihova priča je manje –više identična pričama mnogih srpskih porodica na Kosovu.
“Vidite kakav je put, nema ko da nas poseti, niko ne dolazi, dobro je što ste i vi došli da vidite gde i kako živimo, užas. Posla nema, dva sina ne rade, živim od minimalca. Bar da dođe neko, da nam kaže, da nam obeća”, jada se Zvonko Sentić.
Carevce je od Kamenice udaljeno svega sedam kilometra. Od 24 porodice u mahalama neobičnih imena – Mozgovci, Starinci i Ognjanci, ostalo je svega pet. U mahali Ognjanci trenutno sama živi Mitra Simić.
“Prodavnicu nemamo, lekara nemamo, bar jednom u sedam dana da dođe ,da pregleda ljude u selu, ništa”… 55 godina sam ovde, 53 sam živela s mužem, umro je pre dve godine. Bilo je puno ljudi, ali bolje im je u Smederevu, Jagodini, Kruševcu, gde hoće da idu i kupuju… kuće su ovde ostavili”, kaže Mitra Simić.
Nadležnima u Opštini Novo Brdo poznati su problemi Carevčana, navodeći da će njihovo rešavanje započeti uskoro.
“Mi smo prošle godine radili jedan deo puta Jasenovik -Carevce, tako da ćemo ove godine u saradnji sa resornim ministarstvima da pokušamo da asfaltiramo taj put, pre svega da naspemo i da popravimo oštećenja koje je voda napravila, tako da ćemo prvo to popraviti i spremiti za asfaltiranje. Ukoliko bude sredstava, a nadamo se da će ih biti, da asfaltiramo taj put…Što se tiče javnog prevoza, znate da je to problem na čitavom Kosovu, tako da bez uređene infrastrukture, prevoznici imaju poteškoće da sve to ispoštuju. Nadamo se da ćemo im u skorije vreme srediti infrastrukturu, da im olakšamo komunikaciju sa većim mestima, da mogu da odu do doktora, da kupe namirnice, to je naš cilj”, rekao je potpredsednik Opštine Novo Brdo, Siniša Dimić.
Nikom od meštana Carevca nije lako, pa ni malom Viktoru, koji nema nikog od vršnjaka. Druženje sa njima je zamenio igrom sa životinjama, od kojih mu je, po svemu sudeći, najdraži golub.
Izvor: Radio Kontakt plus / RTK2
