Polovina aprila je vreme kada je većina voćaka u fazi početka cvetanja do otvaranja cveta, zavisno od vrste i sorte, te same voćne vrste, kaže u razgovoru za Radio Kosovska Mitrovica Ljiljana Gvozdić, direktorka Poljoprivredne savetodavne službe u Kosovskoj Mitrovici. S tim u vezi, poruka voćarima je da je sada pravo vreme da se da se azotnim đubrivom odradi prihrana .
“Najčešće to bude KAN sa 27 posto azota, i poželjno je da bude inkorporiran u zemljište, frezom ili ručno,ako su gusti zasadi, ili špaliri, ide po celoj površini i unošenjem u zemljište, a ukoliko je retko, ide samo oko stabla” kaže Gvozdić.
Kaže da se KAN zapravo izbegava da se radi između redova, da ne bi budili korove, već da bi ga usvojila biljka.
“Poželjno je da se doda iz nekoliko navrata, na početku vegetacije, i kasnije negde za mesec dana u podeljenim merama, ako je norma 400 kg po hektaru onda ce ići 200 kg po hektaru dva puta” rekla je.
Za cvet je opasan eventulni mraz
Što se tiče cveta pribojavamo se mraza jer smo na takvom području, kaže Gvozdić, navodeći Kopaonički pojas, Mokru Goru, te planinske pojaseve sa svih strana, ali I uticaj same reke Ibar, što je veoma podložan lokalitet.
Navodi da je u naselju Banjska Reka, uzgajivaču maline, izmrzla 80 posto, što je potpuno neverovatno za ovaj period, te su mrazevi zaista najveći strah za voćke.
Kada je u pitanju prskanje voća hemijom, navodi da postoje dve vrste proizvodnje, i to komercijalna sa tretiranjima sa zaštitom, ili organska gde nije dozvoljena upotreba preparata na bazi hemije, ali jeste na bazi biljaka.
“Treba se odlučiti kojoj vrsti proizvodnje ste privrženi jer proizvodnja na tradiconalni način nije orgnaska proizvodnja, pa se po tome upravljati.
Ako je ne tretirate, a zahteva tretiranje, biće umanjen prinos, ne možete da izvučete ni pozitivnu nulu, objašnjava Ljiljana Gvozdić.
Ali ako je organska onda imate veću cenu, onda se opredelite z a te preparate. Cena proizvoda je nekoliko puta skuplja. I ako je manja količina, cena je viša, i na dobitku ste, Važno je razgraničiti
Prvo to treba razgraničiti za koju ste vrstu proizvodnje.
Što se tretiranja hemijskim sredstvima tiče, kaže da svi proizvođači hemije testiraju svoju proizvodnju, I dok se ne izvrše sve potrebne provere, sredstvo ne ide u promet.
“ Ukoliko se hemijsko sredstvo koristi kako je propisano na amablaži , onda nije štetno, i ako se primenjuje maksimalno dva ili tri puta, kako je preporučeno.
Hemijska sredstva ne oduzimaju vitamine i hranljive sastojke iz voća
U voćarskoj proizvodnji postoje tačne propisane norme u kojim granicama sve sme da se kreće. Sve što sve što ide u naš promet, ako je sa ovih terena, minimalno je tretirano, kaže.
Kao primer navodi kalendar tretiranja za jabuku, koji je od 16 do 19 puta, gde se meša više sredstava, a da mi koristimo koja sup o jednom ili dva puta tretirana na u nekoliko faza, zimskom i u cvetu.
To je najšečće tako da vrlo mali broj tretiranja mi na našem terenu imamo, a onaj sastojak koji je koristan za organizam koji je hranljiv , vitamini, vitamin c , ne uništava hemija. Ona deluje na neke druge načine. Sva ispitavnja vode ka tome da mi na ovom terenu nemamo problema sa tim.
Zašto krečimo voće ?
Krečenje stabala je preporučljivo odraditi u jesen,dok prolećno nije ni blizu značaju kao jesenje, te je krajnje je vreme da proizvođači shvate to. Prolećno je estetika i lep zasad, ističe.
Jesenje krečenje je važno zato što produžava zimski period i preventivno utiče da ne dođe do izmrzavanja, i kasnije kreće vegetacija, što je benefit.
Druga je što tokom zimskog perioda dolazi do stvaranja ledene skramice, temperatura se tokom dana nekoliko puta spusti ispod nule pa ode u plus, i onda se otopi skramica , te opet zaledi što uslovljava pucanje kore.
“ Pucanjem kore kasnije se automatski stvara veća mogućnost za prodor patogena i da prorade u kasnijem period. Kada je okrečeno u jesen zatvoren je taj kanal koji može da puca, kora je automatski zaštićena.
Samo sezonsko voće hranljivo u punoj vrednosti
Na kraju razgovora je istakla da bi voće trebalo da bude zastupljeno svakodnevno na svakoj trpezi, i to pre svega sezonsko.
“Ne mora da bude bude najskuplje i ne mora da se kupuje što stalno predlažem vansezonsko , osim ukoliko je neophodno za decu, trudnice, starije ili obolele osobe, neko specifično voće. U proseku treba koristiti sezonsku hranu, jer je ona tada u svojoj pravoj korisnoj vrednosti.
Izvor: Radio Kosovska Mitrovica
