Ministarka inostranih poslova Austrije Karin Knajsel ocenila da događaji na severu Kosova predstavljaju veliki korak unazad u odnosima Beograda i Prištine.
Knajsel, koja je juče doputovala u Beograd, u intervjuu Tanjugu istovremeno ističe da se taj “stari, višedecenijski balast” mora rešiti razgovorima.
Svoju balkansku turneju ona je počela u ponedeljak posetom Kosovu, gde je, kako kaže, bila od 1999. često, i videla je šta se promenilo, a šta nije.
“Stigla sam oko podneva na razgovor sa svojim kosovskim kolegom, i obišla sam austrijski kontingent pri Kforu. Imala sam utisak, juče oko 14 sati, da je došlo do smanjenja tenzija. Međutim, 24 sata kasnije moram reći da je taj utisak bio pogrešan. Oko 14 sati nije bilo ni naznake šta će se dogoditi par sati kasnije. Nakon događaja na severu, uveče sam sedela pred televizorom i imala sam utisak da su mnogi kosovski političari shvatili da su kosovske snage bezbednosti preoštro i preterano ekstremno reagovale”, istakla je Knajsel u intervjuu Tanjugu.
Upitana šta prema njenom mišljenju treba da sadrži, od EU traženi, pravno obavezujući sporazum Beograda i Prištine, rekla je da ne zna detalje, ali da pretpostavlja da pregovori treba da odluče šta će taj dokument sadržati.
„Radi se o uzimanju i davanju u pregovorima. Ono što je odlučujuće za približavanje svih država regiona jeste da se moraju rešiti starog balasta, a balast koji postoji izmedju Beograda i Prštine je nešto za šta se mora naći zajedničko rešenje. To je teško rešiti spolja, već mora biti podržano iznutra”, uverena je ona.
Knajsel je kazala da je svesna da je ono što se juče desilo na severu Kosova težak korak unazad i rekla je da je poslednje veče malo spavala, posle turbulencija koje su se dogodile na Kosovu, a “sa pogledom na posetu Beogradu”.
Prema njenim rečima, neophodno je da zemlje regiona sada iskoriste dinamiku koja postoji u Briselu i mnogim članicama EU u cilju približavanja Uniji. Ukazala je da svaka zemlja mora interno da sprovede potrebne promene, bilo da se radi o reformama administarcije, izbornog zakona u slučaju BiH, ili u slučaju Beograda i Prištine – rešavanje medjusobnih odnosa.
Izrazila je nadu da će svaka zemlja za sebe umeti da iskoristi postojeću dinamiku, i dodala da Austrija nije neko ko pomaže “iz sažaljenja”:
„Pomaganje nije diplomatska kategorija. Svako ima interese, a naš interes je da sve zemlje u regionu bolje funkcionišu u svim oblastima. Zzelimo da asistiramo u tome”, objasnila je Knajsel i dodala da je Austrija, zbog geografske blizine, mnogo zainteresovanija i da zbog toga želi da zna šta misli Srbija, gde su problemi.
Knajsel je, u intervjuu Tanjugu, rekla da je cilj njene posete da čuje koji su interesi i želje Srbije, i ukazala na jasnu težnju austrijske vlade da zemlje regiona još više približi Evropi. Srbija je, ističe, u Evropi, ali sada treba da se još više za nju politički veže.
„Namera mi je da sa mojim srpskim sagovornicima razgovaram ne samo povodom predstojećeg predsedavanja Austrije EU, već da bolje razumem srpske interese i želje”, objasnila je ona.
Šefica diplomatije Austrije je podvukla da je od preuzimanja ministarske funkcije izbegavala da koristi pojam Zapadni Balkan, jer je to za nju veštački naziv, te da ona govori o jugoistočnoj Evropi. „Beograd, Sarajevo to su evropski gradovi, oni su deo Evrope u potpunosti”, rekla je šefica austrijske diplomatije. Najavila je da će svakako Srbija i Zapadni Balkan biti jedan od prioriteta predsedavanja Austrije EU. Podsetila je da skoro dve decenije nije bilo nikakvog interesovanja za ovaj deo sveta.
„Sećam se 90-tih godina, kada su zbog ratova od Vašingtona do Londona uspostavljeni eksperti za ovaj region. Svako minsitarstvo spoljnih poslova imalo je svoje eksperte za Balkan. Onda je došla 2001. i 11.septembar, kao i rat u Iraku, i balkanski eksperti zamenjeni su ekspertima za Bliski istok. Nestalo je interesovanje za ovaj region. Od pre godinu dana može se reći da postoji nova dinamika u Briselu, koju treba iskoristiti”, naglasila je Knajsel.
Ona je podsetila da Srbiju i Austriju ne povezuje samo istorija, obeležena i usponima i padovima. „Jedna od mojih omiljenih knjiga je „Seobe” Miloša Crnjanskog, preko koje sam shvatila odnos Beograda i Beča, odnos ljubavi i mržnje. Nas povezuju geografija, zajednički interesi. Austriji je važno da Srbija u Evropi ne bude samo geografski, već i politički i ekonomski utemeljena”, podvukla je Knajsel.
Austrija, prema njenim rečima, može pružiti podršku Srbiji time što bi bolje razumela interese Beograda kroz razgovore, a što se privrede tiče kaže da je na privrednicima da odluče gde će da ulažu, te da politika može samo da stvori povoljne uslove.
Izvor: Tanjug/B92
