Materijalna i nematerijalna kulturna baština srpskog naroda na KiM autentični su i neodvojivi deo kulturnog bića srpskog naroda, zaključeno je na okruglom stolu u okviru unutrašnjeg dijalogu o KiM koji je vodila kulturnoprosvetna zajednica.
Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević rekao je da je na skupu posebno istaknuta neophodnost očuvanja i zaštite nasleđa čiji nosilac mora da bude država Srbija u saradnji sa nadležnim međunarodnim kulturnim i drugim institucijama.
Zajednica koja je iznedrila kulturno nasleđe, kako je rekao, mora biti predmet posebne brige Srbije i nadležnih međunarodnih faktora.
“Ocenjeno je da je pitanje KiM pitanje od prvorazrednog značaja koje se tiče prošlosti, sadašnjosti i budućnosti srpskog naroda. S tim u vezi svaki pristup rešavanju ovog problema mora uzimati u vid činjenicu da su KiM i kolevka i jedinstveni istorijski izraz kako srpske države tako i kulture srpskog naroda”, rekao je Vukosavljević nakon skupa.
Sa skupa je apelovano na međunarodnu javnost da se jača svest o neophodnosti zaštite kulturnog nasleđa od uništavanja putem ratnih, političkih, međuverskih i durugih sukoba.
“Kultura i njene raznolikosti moraju biti osnov za spajanje i razumevanje naroda, a ne za nove sukobe ili produbljavanje starih”, pojasnio je Vukosavljević.
Pisac Milovan Vitezović rekao je da će mir koji bude došao na KiM omogućiti da se rade argheološka i druga istraživanja na KiM.
Podsetio je da brojne spone koje vežu dva naroda koji žive na prostoru KiM, te da su pre prijema islama otac i brat Skenderbega sahranjeni u Hilandaru i da se njihovi grobovi časno čuvaju.
Zamenik direktora Kancelarije za KiM Dušan Kozarev kaže da je 26. po redu okrugli sto u okviru unutrašnjeg dijaloga u sencii jučerašnjeg “terorističkog napada u Kosovskoj Mitrovici i otmice Marka Đurića”.
On je istakao da su kulturni poslanici danas podsetili da ovo nisu najteža vremena za Srbe na KiM i da smo “u težim uslovima bili kadri da odbranimo državuu i narod”.
Predstavnik za saradnju sa Uneskom Goran Milašinović podsetio je da je 16 crkava i manastira uništeno u martovskom pogromu i da su na listi Uneska još uvek ugrožene četiri srpske svetinje – Dečani, Gračanica, Pećka patrijaršija, Bogorodica Ljeviška.
“Kosovo ne teži prijemu u Unesko da bi zaštitili kulturnu baštinu, već da srpsku baštinu prikažu kao svoju”, pojasnio je Milašinović.
Izvor : TV Most / RTS
