Takođe, u nastavku briselskog dijaloga, naveo je Đurić za Novosti, Beograd će tražiti reviziju privatizacije na KiM, a sa ovom inicijativom zvanično će se obratiti i Unmiku i Euleksu, kao organizacijama nadležnim za privremeno upravljanje Kosmetom.Za svoje zahteve, ističe on, Beograd ima pokriće u papirima, jer katastarska evidencija pokazuje da je 58 odsto zemljišta na KiM u srpskom vlasništvu.
U državnom i društvenom je 29 posto, imovina privrednih subjekata iznosi 14 posto, dok je u privatnom vlasništvu Srba i SPC 15 odsto teritorije pokrajine.
Đurić je naveo da nema komentara evropskih posrednika kada je na poslednjoj sesiji briselskog dijaloga predstavljena studija o privatizaciji na KiM, u kojoj je više od 900 preduzeća dobilo titulara na nelegalan način i bez saglasnosti stvarnih vlasnika.Ne želimo ništa što je tuđe, niti da upravljamo resursima koji su vitalni za opstanak albanskog naroda. Želimo da se reguliše ono što smo decenijama, odričući se naših dohodaka iz drugih delova zemlje, izgradili na KiM, a to nije malo, rekao je Đurić.
Procena je, navodi on, da je od 1966. do 1990. godine Srbija na KiM samo kroz Fond federacije usmerila 1,5 milijardi dolara.Đurić kaže da je metoda obaveštavanja međunarodne javnosti o stvarnom stanju stvari već dala rezultate i da su zaustavljeni neki procesi, poput nastojanja da se bez saglasnosti vlasnika i srpskog naroda u opštini Štrpce otme ski centar Brezovica.
