Program pod nazivom „Veliki umetnici u dečjoj zenici“ održan je danas u galeriji Akvarijus.
Polaznici edukativno-kreativne škole Mali atelje i nedavno ustanovljenog Malog teatra priredili su za svoje roditelje i drugare izložbu portreta velikana slikarstva i malu predstavu „Jedan dan velikog slikara“.
A kako izgleda umetnik u dečjoj zenici? Pa verovatno je to mesto gde je on najsličniji sebi. Neobuzdano razmahan u igri kao Pikaso, genijalan i neukrotiv kao Dali, uplašen i tužan kao Van Gog ili – kao Lorka, zapanjujuće hrabar da prizna da će ga ljubav ubiti . Sve ove osobine su najlakše shvatljive detinjstvu, jer ih ono bezuslovno podrazumeva.
Svi veliki umetnicisu u u srcu, pa i na platnima ostali slobodni, neomeđeni takotrebanjima i zahtevima proseka, verni svom instinktu, impulsu, srcu.
A njihovim malim velikim naslednicima je bila igrarija da ih dočaraju i likom i delom.
I za taj trud su i nagrađeni. Njih tridesetak je danas dobilo diplome koje su sami za sebe dizajnirali, a tek nekolicini njih su uručena specijalna priznanja po oceni stručnog saveta galerije.
„Ova diploma mi mnogo znači. Došao sam, zahvaljujući Miljani i do diplome i do glume“, kaže desetogodišnji Jovan Aleksić, polaznik Malog ateljea i kako to sam voli da kaže „budući glumac i reper“, inače vatreni obožavalac Lejdi Gage i Marine Abramovič.
Publiku je oduševio maestralno iznetom ulogom Pikasove devojke na kiši.
„Smejali su mi se što imam haljinu i periku. Ali mene je briga za to. Ja, ako planiram da postanem glumac, moram da naučim da glumim sve likove – i muške i ženske“, kaže Jovan, unapred pomiren sa tim da biti autentičan i svoj, znači biti ismevan i kritikovan.A to jeste osnovna škola svakog stvaralaštva.
I osmogodišnja Anja Aksentijević je pravi mali multimedijalni umetnik. Kaže, voli da crta i da igra balet i poručuje da prstići na nogama bole samo u početku, dok ne naučiš da stojiš kako treba.
„Godinu dana dolazim u Mali atelje. Mnogo volim da crtam. Kad porastem, možda ću biti glumica“, kaže Anja.
O njima se u ateljeu brine najveće dete među njima , neko koga oni zovu jednostavno Miljana. Spiritus movens te fantastične kreativne mašine. Najstariji pripadnik tog posvećenog plemena Maštovitih.
„Da nije Malog ateljea ni moj život ne bi bio isti“, kaže Miljana koja već osam godina radi sa decom, uči njih i od njih. A kroz atelje, koji u ovoj formi postoji dve godine, prošlo je više od stotinu mališana.
Miljana Dunđerin je akademski slikar i psiholog što je kvalifikuje i kao pozavaoca umetničkog izraza ali i onog složenijeg – izraza duše.
„Nisu oni ovde samo da bi naučili slikarske tehnike i znanja, već su ovde da razvijaju kreativnost, maštu i da izgrade pečat svog individualnog izraza a to je uvek dobro“, kaže Miljana.
Ona zahvaljuje svim roditeljima koji su imali poverenja u nju.
Boraveći u inspirativnom, rustičnom i toplom ambijentu galerije, pod budnim okom njihove Miljane, deca se nadahnjuju dobrim ukusom i održavaju kondiciju mašte. Da li će postati umetnici, to niko ne može da kaže, ali sasvim sigurno će izrasti u poštovaoce umetnosti jer su i sami iskusili magičnu lepotu stvaranja.
