Ove godine navršava se sedam decenija od rođenja, odnosno, deset godina od smrti najpoznatije srpske književnice sa Kosova i Metohije Darinke Jevrić.
Oviim povodom sinoć je u galeriji „Akvarijus“ održano književno veče posvećeno liku i stvaralaštvu ove književnice izuzetne darovitosti.
O njenom snažnom, zanimljivom i odvažnom karakteru, o njenoj kompleksnoj, često teškoj, nikada pomirljivoj i uvek prkosnoj lirici, govorili su njene kolege i (što je još važnije) prijatelji prof. dr Mitra Reljić i Živojin Rakočević.
„Ako se i za koga može reći da je bio ili da jeste nezvani gost u vremenu, rekli bismo to za Darinku Jevrić. Darinkin redak poetski dar, kao i njen kasniji posao novinara „Jedinstva“, shvatala je kao poslanje, dato joj da svedoči istinu – istorijsku, životnu, ljudsku umetničku, svaku istinu. A da bi bila dobar svedok, znala je da mora biti na ledini , „živ zid na gorućoj koti“, rekla je govoreći o bliskom prijatelju prof. dr Mitra Reljić..
Ističući Darinkino jogunasto, hrabro istupanje koje se ponekad graničilo sa ludošću, prof. dr Reljić kaže da je i ona sama toga bila svesna izgovorivši: „Ne pristajem na sram u zavjetrini“.
Darnika je rodoljublje podrazumevala kao nešto sasvim normalno, kao nešto samo po sebi razumljivo, kaže prof. dr Reljić i naglašava onaj prepoznatljiv manir njene rodoljubive poezije, koji je apsolutno odbranjen od svake vrste patetike, samosažaljenja i onog bljutavog – ne tužnog, već otužnog tona kojem su, nažalost, mnogi pesnici naklonjeni.
Književnik Živojin Rakočević kaže da u poeziji Darinke Jevrić ima ironije, ali da to nije njena, već ironija jezika.
„ Ona je imala taj instinkt koji je suvereno vladao jezikom, idejama i beskompromisnim odnosom prema svemu što je okružuje. Ona je bila buntovnik sa razlogom, gospoda, čovek koji nije išao za jeftinom slavom“, rekao je Rakočević.
Prisutni su bili u prilici da čuju niz anegdota iz Darinkinog života, koje svedoče o njoj kao odvažnoj, odlučnoj, empatičnoj i veoma duhovitoj ženi. Odvažnost i odlučnost je potvrdila tvrdoglavim ostajanjem u Prištini prvih posleratnih godina, sa džakovima knjiga koji su i metaforično ali i bukvalno, predstavljali jedini bedem između nje i Mitre sa jedne i horde razjarenih bestija sa druge strane.; empatiju – majčinskom brigom kako za one na kosovskoj zemlji – tako i za one koji su bili pod njom, naizgled zaštićeni a zapravo podjednako neželjeni kao i živi. Duhovitost je ono što je njenu fizičku nemoć bojilo snagom – njena spremnost da u momentu uključenja u Dnevnik RTS-a, koji je išao uživo, slušalicu stavi na usta lajavog kera, jasno pokazuje da je kao malo nemoćno detence, umela propisno da se naruga onima u čiju je iskrenu zabrinutost duboko sumnjala.
Ostaće zapamćena i kao možda jedina mirjanka kojoj su, u samrtnom času, njena zvona na Visokim Dečanima izbijala onoliko puta, koliko i jednom vladiki.
Objavila je knjige poezije: “Dečanska zvona” i druge pesme, “Doseljavanje predaka”, “Dobrota Zlota”, “Ižice”, “Nestvarni zapisi”, “Hvostanska zemlja”, “Slovoljubve”, “Jedini poljubac, “Uzaludna pesma”… U osami i potpunoj izolaciji u Prištini, nastala je njena poslednja zbirka “Psalam bezdomnika i druge pesme”.
Obeležavanje ova dva jubileja biće organizovano i na Filozofskom fakultetu Prištinskog univerziteta sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici i u Domu kulture Gračanica, najavljuju prof. dr Reljić i Rakočević.
Ovo veče, recitovanjem Darinkine poezije, upotpunili su najuspešniji takmičari Književnih okršaja koje organizuje galerija „Akvarijujs“ a za scenografiju su bili zaduženi polaznici Malog ateljea koji funkcioniše u sklopu galerije.Muzičku
Tokom večeri, najuspešnijim takmičarima prvog ciklusa Književnih okršaja – Dariji Mašković i Jovanu Maslaru dodeljene su nagrade dok je mladi Vuk Pantović dobio posebno priznanje za najbolju priču “Bajka”.
Muzičku podršku večeri, dala je flautistkinja Nevena Nešović.
Ovo veče organizovano je u okviru umetničkog programa Poetsko ćoše.
U okviru dramskog programa, u galeriji “Akvarijus”, 5. aprila biće izvedena radio drama o životu i delu Desanke Maksimović.
