Trinaestu godišnjicu pogroma nad srpskim narodom obeležilo je Udruženje kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji, a obeležavanju je prisustvovao i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin koji je poručio da se tragedija ne sme zaboraviti, inače će se ponoviti.
Udruženje je u svojim prostorijama u “Beograđanki” obeležilo godišnjicu dana kada je više od 4.000 Srba sa KiM proterano iz svojih domova, a Vulin je u društvu predsednika Udruženja Sime Spasića obišao spomen-sobu u kojoj se nalaze fotografije nestalih i ubijenih Srba i Albanaca.
Ministar se tom prilikom obratio novinarima rekavši kako za 1.009 ubijenih, od trenutka dolaska međunarodne zajednice na KiM, skoro niko nije odgovarao, te da primećuje prezir prema srpskim žrtvama.
Kako je rekao, neshvatljiv je prezir i onih koji su i bombardovanje Srbije pravdali humanitarnim razlozima.
“Kako je moguće biti human kad bombardujete jednu malu, humanu zemlju, a posle odbijate da kaznite zločince i one koji su proterali tolike ljude”, naglasio je Vulin.
Iako je danas godišnjica pogroma, prisećanje na srpske žrtve bi trebalo da bude svakodnevno, jer “ako se zaboravi, ponoviće se”, istakao je Vulin.
Srbi ćute, smatra Vulin, o svojim žrtvama, jer misle da će neko drugi da ispravi žrtvu, a to je pogrešno, ocenio je ministar rekavši da država čini sve što može da njihovim porodicama pomogne.
Prilikom obilaska spomen-sobe, predsednik Udruženja Simo Spasić takođe se obratio novinarima iznevši četiri glavna zahteva Udruženja.
Spasić je naveo da zahtevaju procesuiranje onih koji su odgovorni za zločine i da se donese zakon o pravima porodica civilnih predratnih, ratnih i posleratnih žrtava.
Takođe, zahtevaju i podizanje spomenika srpskim žrtvama u Pionirskom parku, kao i pomoć pri rešavanju stambenog pitanja za najugroženije porodice žrtava.
Spasić je za 24. mart najavio i otvaranje spomen-sobe “Civilne žrtve NATO agresije”.
Na današnji dan navršava se 13. godina od kada su Albanci izvršili nasilje nad Srbima na Kosovu i Metohiji.
Naime, više od 4.000 Srba je tada proterano iz svojih domova, a zapaljeno je više od 30 verskih objekata.
Život je izgubilo ukupno 19 osoba, od čega 11 Albanaca i osam Srba, a povređeno je oko 170 Srba.
Izvor: RTS
