Saradnja između nevladinih organizacija i medija postoji, ali mora biti intenzivirana. Mediji i NVO sektor moraju se baviti temama u interesu građana, ali i onima koje su „vanbriselske“, gde mogu da i civilni sektor i mediji mogu da pruže konkretne rezultate, zaključci su radionice održane na temu „Saradnja NVO sektora i medija“ u organizaciji Radio Kosovske Mitrovice .
Neophodno je da više medija i nevladinih organizacija nastupaju zajedno i fokusiraju se na nekoliko važnih stvari od interesa građana, takođe je jedan od zaključaka. Navodi se i da su lokalni mediji u teškom položaju, nemaju direktnu finansijsku pomoć i situacija je veoma teška.
Srđan Simonović iz Centra za zastupanje demokratske kulture (ACDC)rekao je da se većina medija bavi briselskim sporazumom, i istakao kao značajno, a u ime svoje organizacije da imaju izvanrednu saradnju sa svim medijima, osim štampanih, kojih na lokalu i nema.
Simonović kaže da medije i nevladin sektor vidi kao partnere, da zajednički ukazuju na potrebe savremenog društva.
Mediji na lokalu na Kosovu dva puta se više bave briselskim sporazumom, nego mediji u Srbiji, naveo je Simonović istraživanje BIRNa iz Beograda.
On je naglasio da se NVO i mediji u većini bave ljudima koji su za, ili uključeni u briselski sporazum,a da treba više u diskusije i emisije uključiti i one koji su protiv sporazuma.
Željko Tvrdišić, glavni i odgovorni urednik Kontakt plus radija rekao je da je sam briselski proces krajnje netransparentan, i da gledano iz ugla medija veoma je teško doći do istine. Mediji objavljuju informacije koje dobijaju od obe strane u dijalogu, a konzumenti medija dovoljno su inteligentni da ocene i procene ko je u pravu,a ko ne, rekao je on.
Tvrdišić je naveo da je saradnja u prethodnoj godini i mada bolja u odnosu na ranije, ipak mogla biti još čvršća. Očigledno da su i donatori procenili da je jedna od stvari kojima treba da se bave mediji i nevldine organizacije treba da se bave briselskim procesom. Tvrdišić je rekao da je proces krajnje netransprentan, te da i jedna i druga strana žele da sakriju ono što se zove istina, i onda je veoma teško doći do istine, ukoliko obe strane nešto kriju. Svesni smo svega što se dešava oko nas, ko govori istinu,a ko nešto pokušava da sakrije. Cilj i medija i NVO sektora je zagovaranje istine i njeno predstavljanje javnosti , te da ne bi trebalo da budu oponenti.
Olivera Milošević, izvršna direktorka Udruženja poslovnih žena, rekla je da su NVO sektor i mediji sestrinske organizacije koje predstavljaju servis građana, a to znači da iznose u javnost probleme građana, pokušavaju da ih reše, prenesu lokalnoj samoupravi, donatorima, ali i odreaguju na svaku nepravdu koja se dešava u gradu.
Briselski sporazum uskratio je pravo ženama na rad, jer se bavi svim ostalim temama, integracijom institucija i društva,a nemamo ekonomsko osnaživanje žena, i ljudi uopšte.
Milošević kaže da je medijima teže nego nevladinim organizacijama, te da se narod generalno otvorio prema NVO sektoru, dok su prema medijima strogi. Navela je da je medijima veoma teško da izbalansiraju u izveštavanju, i da mnogo vode računa kako se ne bi „zamerili“ ni Prištini, ni Beogradu, pa samim tim nemaju svoj stav u mnogim pitanjima, zbog stalnog balansa.
Programski direktor Sinergije Stefan Veljković istakao je važnost saradnje nevladinog sektora i medija, navodeći primere istraživanja ove organizacije koji su objavljeni u svim lokalnim medijima, i tako informacije došle do najvećeg broja građana.
Za razliku od Olivere Milošević, Veljković smatra da građani nisu dovoljno otvoreni prema NVO sektoru, i da mnogi misle da je u pitanju interesna grupa, sužen krug ljudi koji „pere novac“ , ili ste strani plaćenici, domaći izdajnici, a uloga medija je veoma bitna. Veljković je rekao da mediji bez NVO sektora mogu i upitao da li moze NVO sektor bez njih, navodeći da je to teže.
Srđan Simonović je ukazao na problem odsustva istraživačkog novinarstva, navodeći da na severu Kosova nema istraživačkog novinara, i da treba da je fokus na saradnji nevladinih organizacija i medija, koji su upućeni jedni na druge. Simonović je ukazao na potrebu uključivanja većeg broja ljudi koji nisu ni u jednom od navedenih sektora, da iskažu svoje mišljenje, da se pozivaju na debate i okrugle stolove, koji bi bili otvoreni za javnost, kako bi i oni bili aktivni učesnici.
Lokalni mediji su u teškom položaju, nemaju direktnu finansijsku pomoć i situacija je veoma teška.
Radionica koja je održana deo je projekta „Transparentnost briselskog procesa korz lokalne medije“ koji je podržala Ambasada SAD-a u Prištini.
