U amfiteatru Fakulteta tehničkih nauka večeras je održana javna tribina o religijskim aspektima porodičnog i rodno zasnovanog nasilja u savremenom društvu. Govornici na ovoj tribini bili su arhimandrit Ilarion, arhijerejski zamenik i iguman manastira Draganac, arhimandrit Stefan, iguman manastira Zočište kao i protosinđel Andrej, prorektor Bogoslovije u Prizrenu. Svaki od sveštenika je govorio na određenu temu. Arhimandrit Stefan je govorio o porodičnom vaspitanju bez nasilja kroz prizmu Pravoslavlja, arhimandrit Ilarion je govorio rodno zasnovanom nasilju i položaju žena u Pravoslavlju dok je protosinđel Andrej govorio o nasilju u društvu.
Arhimandrit Stefan je rekao da je majka pravoslavka ova koja uči čoveka osnovu vere i morala. Dodao je da je takvo majčinsko vaspitanje osnova.
“Svaka porodica je mala kućna crkva i tu se stiče ono najosnovnije, a danas, posle vremena ateizma, mnogi, i ako su kršteni ne znaju kako i šta trebaju da stave u nauk svome detetu kakvi treba da budu. Još uvek se zna za osnovni moral: ne ukradi, ne ubij, ne prevari, ali je sve to modifikovano izgovorima savremenog društva“ rekao je otac Stefan.
Takođe je dodao da je bitno da deca uče na primerima odraslih. Dodao je da je bitno naučiti decu praštanju, pogotovo kod malih stvari, kako bi kasnije to mogli da čine i za veće.
Arhimandrit Ilarion je naglasio da je Isus večiti uzor kako se treba odnositi prema nasilju.
“Setih se izreke iz kraja u kome živim. Živim u manastiru Draganac u Kosovskom pomoravlju a tamo narod kaže, narod koji je preživeo godine Otomanske uprave, bio na raskršćima i morao da trpi i da bude izdržljiv, tamo kažu “ Ne je muž kuji tepa, no je muž kuji trpi tepanje“. I zaista sve mužastvo je Gospod Hristos pokazao trpeći na krstu a nije morao da trpi“ rekao je otac Ilarion.
Dodao je i da je jedan od utisaka koji ljudi imaju kada se pomene žena u crkvi je da žena ima podređeni položaj. U Pravoslavnoj crkvi ne postoji žensko i muško monašenje, kako je rekao, čin i obred su identični.
Protosinđel Andrej je rekao da se ljubav poznaje po tome koliku smo žrtvu spremni da podnesemo za ono što volimo.
“Najveće izvitoperenje čoveka je kada ne može ili nema koga da voli, što je isto. Uz dar ljubavi dolazi i krst, a on je trpljenje ljudskih slabosti. Svi ljudi oko nas su nam dati kako bi mogli da ih volimo i ako to razumemo onda nam postaje prirodno da svoje bližnje ne vidimo kao takmace u nedmetanju koje nameće prirodna selekcija. Tada se naš odnos prema njima menja i naši suparnici postaju naša braća“ zaključio je otac Andrej.
Ovu javnu raspravu organizovao je tim UN-a na Kosovu.
