Imovina na Kosovu je kamen spoticanja u dijalogu Beograda i Prištine, što se videlo i sinoć na panelu Beogradskog bezbednosnog foruma (BSF) posvećenom dijalogu.
Šefica pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščević istakla je da je Beograd shvatio razgovore o normalizaciji odnosa sa Prištinom kao mogućnost za razgovor o poboljšanju uslova života građana, a da je Priština smatrala da treba razgovarati o statusu, odbijajući debatu o imovini.
Navela je da je, kada je Beograd započeo skrining za poglavlje 35, jedna obaveza bila da se navedu koje sledeće teme dijaloga treba da budu.
“Mi smo veoma ozbiljno radili na tome i jasno stavili do znanja da je vreme da se razgovara o imovini. Nije logično da se započnu razgovori o telekomunikaciji bez razgovora o imovini, jer se oni ne mogu završiti bez rešenja za imovinu”, objasnila je Miščevićeva.
Istakla je da je imovina i važna evropska vrednost, ali da Priština nije pristala na raspravu o tome, već je želela o svemu drugom da razgovara, pa tek onda o imovini.
Izvršni direktor kosovske Balkan grupe Naim Rašiti rekao je da je Ahtisarijev plan fiksirao administraciju na Kosovu, a tako i imovinu, za koju je od Kosova traženo bolje upravljanje.
Istakao je da treba razgovarati o ljudima na severu koji su zaposleni u tim preduzećima i omogućiti im da ostanu.
Istovremeno je poručio da je nemoguće očekivati da će se pregovarati 50 godina, i da je potrebno da postoji mapa puta i spremnost na kompromis.
Rašiti je istakao da se ne radi o pravima koje će dobiti srpska zajednica, jer ona nisu dovedena u pitanje, već o tome kako ih održati, a jedini način za to je normalizacija odnosa.
Prema njegovim rečima svi građani, a tako i Srbi, žele normalizaciju odnosa dve vlade, kako bi bolje živeli.
Takođe je poručio da međunarodna zajednica više ne može da vrši pritisak na kosovsku vladi i da je tretira jednako kao srpsku.
Kada je reč o ocenjivanju napretka u dijalogu Rašiti smatra da se može oceniti pozitivno ako postoji zadovoljstvo na obe strane.
Miščević, koja je prethodno izrazila strepnje u vezi sa ocenjivanjem napretka u dijalogu u vezi da poglavljem 35, rekla je da nije lako naći rešenja za tehnička pitanja.
Istovremeno je konstatovala da je komisija, koja ocenjuje napredak u dijalogu, u septembru dala pozitivnu ocenu u vezi sa implementacijom inkluzije pravosuđa, policije, mosta u Mitrovici, koji nije deo Briselskog sporazuma.
Miščević je istakla da je Beograd pod većim pritiskom zbog pristupnih pregovora koji su vezani za dijalog, dok Priština taj pritisak nema.
Ukazala je da je vizna liberalizacija EU sa Prištinom dovedena u pitanje ne zbog Beograd, već zbog problema oko demarkacije Kosova sa Crnom Gorom.
“Mi smo veoma zainteresovani za viznom liberalizacijom zbog Srba koji žive na Kosovu i koji bi trebalo da budu deo toga”, zaključila je Miščevićeva.
Izvor: TANJUG
