U organizaciji NVO Aktiv danas je u Kosovskoj Mitrovici održana debata na temu „Evrointegracije – Beograd i Priština, znakovi na putu“.
O evrointegraciji Srbije koja je u procesu pregovora otvorila nekoliko pregovaračkih poglavlja i Kosova kao nezavisne države nepriznate kao takve od strane pet važnih članica EU, kojoj je zasad Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju najveći domet u tom procesu, o normalizaciji odnosa između Beogreada i Prištine koja se otelovljena u primeni Briselskog sporazuma, nameće kao uslov i jednom i drugom potencijalnom kandidatu, prisutnima su govorili panelisti / magistar političkih nauka Nataša Dragojlović – koordinatorka Nacionalnog konventa o EU u okviru projekta Evropskog pokreta u Srbiji i master javnih politika Besa Šehini – direktorka Inicijative za stabilnost Kosova.
Govoreći o Briselskom sporazumu kao odrednici daljeg toka srpskog, odnosno započinjanja tog procesa sa kosovskim društvom, panelistkinje su se složile da je neophodna bolja transparentnost briselskog dijaloga i veća briga o tome da li je uopšte, potpisano i dogovoreno moguće sprovesti na terenu.
Kao ključne probleme kada je evrointegracija u pitanju na oba koloseka , Dragojlovićeva navodi suštinsko nerazumevanje demokratije, suštinsko nerazumevanje liberalizacije tržišta što je prema njenom mišljenju svojstveno svim balkanskim društvima.
„U odnosima Beograda i Prištine je očigledno još uvek mnogo nerazumevanja. Suština problema je što ni na jednoj ni na drugoj strani u fokusu uopšte nisu građani, nego odnosi između dve administracije i statusna pitanja“, kaže panelistkinja.
Loš ekonomski razvoj i visoka stopa nezaposlenost su nešto što nas, kada su u pitanju i Beograd i Priština, nikako ne preporučuje kao kandidate, i to je ključni problem, stav je Bese Šehini.Ona podseća na podatke prema kojima je u Srbiji u radnom odnosu od 45 do 50% radno sposobnog stanovništva odnosno od 27 do 30% na Kosovu i Metohiji.
„I dalje mislim da su ekonomska pitanja na Kosovu jako važna. Ne samo ovde, već i u ostatku regiona, ali pošto govorimo o Srbima i Albancima ovo je apsolutno važno. Kako napraviti razliku u ovom području? Proces integracije u EU za ostale zemlje 2007 doneo je mnogo investicija, i privatnog novca koje je ojačalo ekonomiju zemalja koje su se tada pridružile EU. Danas to nije slučaj i smatram da je to problematično, jer se bavimo sastancima, ispunjavanjem dokumenata, pokušavamo da napišemo strategiju ali se ne bavimo glavnim problemom, a to je kako da izgradimo održivu ekonomiju. Imamo SPP, mislim da je loše ispregovaran ali ne možemo učiniti ništa više povodom toga, zato mislim da je bitno da pokušamo da izgradimo programe koji će pomoći biznisima, razvoju standarda i pomoći izvozu ka EU. To će stvoriti više poslova za sve. U ovom prodručju će dugo potrajati da se stvari dovedu u red, ali smatram da je to važno”, podvlači Šehini .
Prema njeno m mišljenju, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji je stupio na snagu u aprilu ove godine, nije dobar za kosovsku privredu, jer su kompletnim domaćim tržištem, umesto da dominiraju lokalni, zagospodarili proizvođači iz EU.
„Ceo taj proces pregovora je odrađen loše ali sada nema povratka. Treba učiniti sve kako bismo stvorili održivu ekonomiju “, kaže Šehini i kao prvi korak predlaže smanjenje uvoza iz EU a povećanje izvoza domaće robe.
Kao izlaz iz ove situacije, u kojoj političke „koske“ blokiraju prosperitet i jednog i drugog društva, Dragojlovićeva vidi stavljanje građana u prvi plan tojest zaobilaženje svega onoga oko čega se >Beograd i Priština još uvek ne mogu adekvatno dogovoriti.
„Jako je važno da se otvoreno razgovara o svim pitanjima. Sam proces u Briselu mora biti mnogo otvoreniji i inkluzivniji. Zasad on nije transparentan. Mi u Nacionalnom konventu imamo radnu grupu za poglavlje 35 i tražimo da nam se kaže šta je to u ime Srbije i Srba sa Kosova ispregovrano u Briselu , šta je to srpska Vlada sa svoje strane prihvatila kao svoje obaveze. Dosta toga uspemo da saznamo jer imamo dobru saradnju sa Kancelarijom za KiM Vlade RS“, ističe Dragojlović. Ona naglašava da je otvorenost briselskog procesa jedini način da ga građani i sa jedne i sa druge strane prihvate kao svoj, jer, kako je rekla, nametnuta rešenja nikada neće zaživeti.
„To je jedini način da se dalje razgovara sa EU a da građani žive svoj normalni život koji su zaslužili“, zaključila je Dragojlović.
Ova debata, prva je u novoj sezoni događaja koji se organizuju u Mitrovica Social Club-u.
