Povodom Međunarodnog dana žena, danas je u Kosovskoj Mitrovici, u organizaciji Centra za zastupanje demokratske kulture, održan okrugli sto u sklopu projekta “Osnaživanje žena kroz povećanje svesti o imovinskim pravima žena na severu Kosova “.
O tome u kojoj meri žene ostvaruju svoja imovinska prava – nasledna i imovinska prava u braku i vanbračnoj zajednici, o mehanizmima zaštite ovih prava i o problemima na koje žene nailaze u pokušaju da sudskim putem izdejstvuju svoje pravo na posedovanje i raspolaganje imovinom, govorili su panelisti – sudija Jelena Krivokapić i izvršna direktorica NVO Centar za orijentaciju društva Sanja Lazarević.
Mehanizmi za zaštitu imovinskih prava žena postoje i žene u smislu ostvarivanja tih svojih prava nisu pasivne. „Žene su svesne svojih imovinskih prava. I zakonodavac je toga svestan i kaže da su bračni supružnici ravnopravni. Žene se bore za svoja prava i u drugim referatima. Kada je reč o naslednom pravu, danas se žene prihvataju svog nasleđa. Ranije su se žene odricale nasleđa u korist braće – danas više ne i to je sudska praksa“, kaže Krivokapić.
Mehanizmi za zaštitu žena postoje i stoje na raspolaganju. Kao dobra sredstva osiguravanja imovinskih prava u braku, Krivokapić ističe bračni i predbračni ugovor. Postoji i vrsta tužbe kojom žena ostvaruje pravo na deo muževljeve imovine koju je on stekao nasleđem što, u slučaju razvoda, ne podleže deobi. To je čest slučaj kada više domaćinstava živi zajedno – u tzv. zajednici. Ova tužba nema nikakve veze sa razvodom. Do njega uopšte ne mora da dođe ali ona postoji kako bi se ženi omogućilo da ostvatri svoja imovinska prava koja joj, u ovakovoj situaciji, zakonom o nasledju – nisu zagarantovana. U tom smislu vanbračna zajednica je u potpunosti izjednačena sa bračnom, kaže zakon.
Krivokapić naglašava da je glavni problem u realizaciji imovinskih prava žena to što one na našem području, nemaju pravo i mogućnosti dobijanja besplatne pravne pomoći. “Meni su ruke vezane kao sudiji, ja sam nemoćna, ja ne mogu da je upućujem, obično pitam ima li neghde organizacija za besplatnu pravnu pomoć, one kažu bile su ali nisu našle nikoga ko bi mogao da im pomogne. Mislim da žene I ne znaju da postoje takve organizacije. Ja lično ne znam da postoji organizacija koja pruža takvu pomoć jer mi nijedna žena nije rekla da joj je neko objasnio, da joj je napisana tužba …uglavnom se sažali neko od advokata kad vide da se radi o socijalnom slučaju pa napiše neku tužbu ali to je zaista vrlo retko, pre žene odustaju” – kazala je Krivokapić.
Sudija Krivokapić je rekla i da je na severu Kosova generalno problem postojanja dva pravna sistema, da se čeka implementacija dogovora koji se potpisuju a ne sprovode se, tako da su ljudi koji žive ovde u dilemi, ne znaju kada će im ko zatražiti koji papir jer negde odu sa odlukom srpskog suda a u kosovskom sudu im se kaže da to ne važi i obrnuto.“Cela ta situacija udvostručuje troškove“, napominje sudija Krivokapić.
Sanja Lazarević, izvršna direktorica NVO Centar za orijentaciju društva (COD) naglasila je da moraju postojati mehanizmi zaštite žena na svim poljima .
“Sledeći koraci su besplatna pravna pomoć. Mi smo to već imali ali nije bitno imati besplatnu pravnu pomoć već da ona bude kvalitetna I da pruža zaista prave usluge. Moraju da postoje mehanizmi zaštite žena u svim poljima. Mi još uvek nemamo sve razrađene mehanizme, imamo I srpske I kosovske zakone koji se primenjuju ovde, neki zakoni se primenjuju a neki još uvek ne, pitanje nasledstva po kosovskim zakonima otvara jedno novo poglavlje, novo pitanje kojim tek treba da se bavimo jer nam je na severu kosovski zakon još uvek nepoznanica . Osvešćivanje građana, pre svega muškaraca je jako bitno, za početak” – podvukla je Lazarević.
Organizator je NVO Centar za zastupanje demokratske kulture ( ACDC) u sklopu projekta “Osnaživanje žena kroz povećanje svesti o imovinskim pravima žena na severu Kosova “, koji podržava USAID/ATRC.
