Nehemija Šenfajn je jevrejski lekar, prvi koji je Kosovsku Mitrovicu upoznao sa zvaničnom medicinom, medikamentoznim lečenjem, savremenim tokovima zdravstvene kurative i nege. Švajcarac, koji je došao u naš grad kao ispomoć sa Crvenim krstom početkom prošlog veka, i ostao tu. Zauvek. Stradao mučenički u dušegupki 1942. I da istoričar Miloš Damjanović nije naišao na njegovo ime istražujući istoriju jevrejskog stanovništva na Kosovu i Metohiji, mi ni danas ne bismo znali ko je on bio. Ko je i danas.
Nehemijina priča je važna.
Prvo, postoje ljudi koji iako geografski, nacionalno i verski nepovezani sa našim prostorom i narodom, donose odluku da ostanu sa nama. Da nam daju sve najlepše i najbolje što imaju i umeju jer im je prosto naprosto sa nama lepo živeti.
Šta pokazujemo zaboravljanjem? Da li zaboravljamo sa predumišljajem? Koje to komplekse lečimo laktajući se sa mrtvima u lokalnoj istoriografiji, misleći da u njoj nema dovoljno mesta za sve nas?
Da li je činjenica da ni žive ne uspevamo da zadržimo u Kosovskoj Mitrovici već treću deceniju, opravdanje da se sa nemarom odnosimo prema onima koje više niko ne može da protera sa ovog rukom opipljivog Kosova?
Koga smo sve još zaboravili?
A šta ćemo kada nas neko podseti na njih? Šta se dalje radi sa tim podsećanjem?
Ozbiljni gradovi se takvim velikanima svoje slavne istorije odužuju najčešće urbanonimima – imenovanjem ulica, trgova, ustanova, postavljanjem bisti ili spomen ploča, a onda organizovanjem predavanja u školama, kroz naučne skupove na fakultetima itd, itd.
Drugo, Nehemijina sudbina ne sme da se ponovi. Nemamo odgovornost za nacističke zločine i to je sasvim uredu. Imamo odgovornost za pijetet prema Šenfajnovom trudu da nas od šamana dovede do savremene lekarske ordinacije. Prema njegovoj odluci da rađa ovde i konačno (ili ponajpre) prema njegovom martirijumu koji bi možda lagano izbegao samo da se vratio rodnoj Švajcarskoj.
I treće, taman kad zaboravni zaborave i da su zaboravili i to toliko temeljno, da je Nehemijino ime zamalo stiglo do nepostojanja, jedan istoričar reši da kopa.
Nehemija je dobio literarni monument. Znači, postao je besmrtan. Makar stotinjak Mitrovčana sada zna ko je bio Nehemije Šenfajn, zahvaljujući knjizi „Dr Nehemije Šenfajn (1886-1942). Biografija Švajcarca u Jugoslaviji“, koja je prošle nedelje promovisana u mitrovačkom “Akvarijusu”.
Više o Nehemiji Šenfajnu, možete saznati iz sjajnog teksta ovde jer ovaj tekst nije o Nehemiji, nego o zaboravima, zaboravnima i zaboravljenima. O postiđenima tuđim zaboravljanjem….
I o onima koji zaboravu staju na crtu. O dr Milošu Damjanoviću. Naučno – istraživačka delatnost ima smisla samo onda kada budi, prosvećuje, menja stvari nabolje. On otvoreni prekor nikome nije uputio. Nije bilo kritike. Samo priča čija svaka reč unižava zaborav. Savesni će osetiti postiđenost u ime onih koji su bili dužni da Nehemijino ime napišu…..
Čitajmo, neprestano se pitajući koga smo sve zaboravili, a nismo smeli…
