Srbi sa severa Kosova ne veruju da ih bilo ko može potpuno zaštiti u slučaju međuetničkih oružanih incidenata koji bi mogli da izbiju povodom krize u vezi sa registarskim tablicama. Najviše poverenja imaju u delimičnu zaštitu od strane KFOR-a (42%), a mnogo manje njih takav vid pomoći očekuje od UNMIK-a (19,33%), Kosovske policije (18,66%) i Euleksa (15,33%). Kao najvažniji razlog za ovakve stavove, građani ističu nepostojanje volje, te želju i potrebu za održavanjem tenzija, rezultati su istraživanja NVO Humani centar Mitrovica (HCM).
Da oštra retorika dve strane može dovesti do potencijalnih konflikata smatra čak 89% anketiranih građana.
Građani odgovornost za situaciju pronalaze i u bombastičnim naslovima o dešavanjima na Kosovu u delu medija za koje smatraju da povećavaju nivo tenzija (63% da, 36% u izvesnoj meri) koje za posledicu imaju izaivanje osećanja straha.
Stanovnici severa Kosova su najzabrinutiji kada čitaju vesti iz međunarodnih izvora (36%), a 77% njih plaši učestalo pojavljivanje specijalnih jednica Kosovske policije (KP) i povećan broj njihovih novoizgrađenih baza.
Da će KP oduzimati vozila ako ne budu preregistrovana nakon 31. oktobra, smatra 23% anketiranih, dok 77% misli da se to ipak neće događati.
Volju za protestom u slučaju zaplene vozila iskazalo je 45% odsto građana. Učestvovanje u građanskoj neposlušnosti najavilo je 23%, da napusti Kosovo je spremno 15%, a čak 17% neće učiniti ništa.
Da postoji mogućnost da dođe do oružanog sukoba posle 31. oktobra smatra 68% ispitanika, dok 32% misli da te mogućnosti nema.
Kao najveću pretnju po svoju bezbednost građani sa severa Kosova doživljavaju Bezbednosne snage Kosova (BSK) i to čak 72% njih, a potom slede organizovane kriminalne grupe (48,66%), politički predstavnici kosovskih Albanaca (46,66%) i ekstremističke grupe (45,33%).
Čak 86% anketiranih Srba sa severa Kosova smatra da može biti ugroženo ako javno iznese svoj kritički stav.
Ovo istraživanje javnog mnjenja sprovedeno je na uzorku 150 ljudi (76 muškaraca, 74 žene) na severu Kosova: u Kosovskoj Mitrovici, Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću.
U pitanju je redovna periodična aktivnost HCM-a koja nije podržana od strane donatora. Uprkos ovim nalazima, pitanje bezbednosti srpske zajednice na Kosovu izgleda da nije visoko na listi njihovih prioriteta.
