Mihajlović: Nagrada “Slobodan Kostić” ima poseban značaj, jer nosi ime čoveka sa kojim sam drugovao i koji me je savetovao

Književna manifestacija “Pesnička reč u čast profesora i književnika Slobodana Kostica”, održana je u kripti crkve Svetog Marka u Beogradu. Tim povodom govorio je akademik Matija Bećković, a upriličen je i književni čas, kao i kulturno-umetnički program. Dodeljene su ovoga pute dve nagrade “Slobodan Kostić” za 2019. i 2020. godinu, jer je ova manifestacija prošle godine izostala zbog poznate epidemijske situacije.

Ova manifestacija se ranijih godina odžavala u rodnom mestu Slobodana Kostića, Donje Rečane ali je ove godine odlučeno da se organizuje u kripti Hrama Sv.Marka u Beogradu.

Događaj je organizovalo Udruženje poštovalaca književnog i duhovnog rada prof. dr Slobodana Kostića i porodica preminulog profesora, a uz podršku Ministarstva kulture Srbije i Kancelarije za Kosovo i Metohiju. 

Žiri u sastavu prof. dr Dragomir Kostić, prof. dr Aleksandra Kostić Tmušić i mr Živojin Rakočević, doneli su jednoglasnu odluku da nagradu za 2019. godinu dobije pesnik Milan Mihajlović za zbirku pesama “Srne i rane”, a za 2020. godinu univerzitetski profesor i književnik, prof. dr Dragiša Bojović za antologiju “Raduj se, jer te srpska usta hvale” (antologija srpske teotokološke poezije od XVI do XXI veka).

Književnik i pesnik, Milan Mihajlović govoreći za Radio Kosovska Mitrovica, zahvalio je Gospodu, porodici i prijateljima koji su bili pored njega u njegovom odrastanju i sazrevanju u književnom smislu, ali i organizatorima na nagradi koja ima poseban značaj jer nosi ime Slobodana Kostića, kako reče sabrata, kolege, profesora, pesnika, putopisca, vernika, hodočasnika, priređivača i urednika i čoveka iznad svega.

“Svaka nagrada ima neku svoju dimenziju i radost trenutka, a ova nagrada je nešto drugačija od svih dosadašnjih. Zato što nosi ime i prezime čoveka, sa kojim sam drugovao, koga sam poštovao, koji mi je davao korisne savete kada sam bio na čelu Društva pisaca Kosova i Metohije puna tri mandata , često smo se susretali ovde u Kosovskoj Mitrovici. Dragoceno mi je bilo da ne pogrešim jer sam ipak bio mlad u tom kulturnom javnom delovanju. Nedostaje i dan danas, imao je da kaže mnogo toga i iz životnog iskustva ali i iz duhovnog miljea, tako da sam ganut ovom nagradom , ali osećam i prazninu što više nije među nama. Bez obzira na moje medijsko iskustvo pojavljivanja na sceni, u kripti na dodeli nagrede osetio sam posebno ushićenje obraćajući se prisutnima a posebno članovima njegove porodice, sveštenicima i ocu Trajanu, predsedniku Udruženja poštovaoca i prijatelja Slobodana Kostića, koji nam je i uručio nagrade.

Slobodan je imao misionarsku ulogu, upućivao je i one nemušte na pravi put. Voleo je kraj u kome je rođen, posvetio je mnogo toga svojim donjorečanima a o njima govori i jedna pesma iz nagrađene zbirke da i oni koji su pre 30 godina otišli iz Kosovske Kamenice ,kroz tu pesmu kao da su se ponovo vratili. Možda sam tu najviše ponosan i samu nagradu “Slobodan Kostić” negde vezujem za dug prema njemu najdražem mestu. Imao je energiju, silinu, nastup. Pamtim poslednji u Gračanici kada mu je uručena nagrada “Zlatni krst kneza Lazara” i te reči, kao vulkan izgovorene, koje treba doživeti. Možda je jedna od mojih pesama “Pesma o pesmi” inspirisana upravo njegovom energijom”, govori emotivno i pristrasno o čoveku čije ime danas nosi nagrada koju je dobio za svoju zbirku “Srne i rane”.

Ovo je nagrada na koju nsam ponosan, Slobodan Kostić je deo nas, drago mi je što je i njegova porodica mogla sa svima nama da podeli te srećne trenutke što se njegov lik i delo čuva od zaborava, a da ne govorim o kulturno umetničkom programu koji je bio veličanstven. Govor Matije Bećkovića, posle uručenja plakete, ostavio je utisak na prisutne jer je rekao kakvo je bogatstvo kovanica u delu Slobodana Kostića, nešto što će tek da se istražuje upoređujući ga čak sa Vladikom Nikolajem i Justinom Popovićem, rekao je Mihajlović podelivši sa nama utiske sa dodele nagrada njemu i prof.dr.Dragiši Bojoviću.

Antologija “Raduj se, jer te srpska usta hvale” prof.dr.Dragiše Bojovića obuhvata poeziju posvećenu presvetoj Bogorodici, majci Božijoj od XI do XXI veka. Možete da zamislite kakav je to istraživački rad koji obuhvata period od jednog milenijuma, 52 pesnika od jedanaestog do dvdesetprvog veka, možete da zaključite kakav je to naučno-istraživački rad. O tome svedoče njegova dela ali i titule. Bojović je magistrirao na Filološkom fakultetu na temu poezija Dimitrija Kantakuzina, a doktorsku disertaciju odbranio na temu Sveti Jefrem silni. Sada je redovni profesor Filozofskog Fakulteta u Nišu i upravnik Centra za vizantijsko-slovenske studije Univerziteta u Nišu.To sve govori da se Bojović bavi time a nagrađena knjiga je istorijska vrednost”, zaključio je Mihajlović.

I na kraju ova nagrada mu, kako kaže posebno znači u smislu da može da kaže ko je bio Slobodan Kostić i da se nastavi to književno, misionarsko, jer ima šta da se čita i ostavi na čitanje.

Rakočević: Dom kulture “Gračanica” je od samog početka podržavao ideju da počne manifestacija u čast Slobodanu Kostiću

Zajedno sa Udruženjem poštovalaca lika i dela Kostića, učestvujemo od početka u tome i danas nam je to posebno zadovoljstvo, rekao nam je mr. Živojin Rakočević, književnik i novinar i direktor Doma kulture, koji je i jedan od članova žirija za dodelu nagrade koja je ustanovljena.

“Pandemija nas je poslednje dve godina izbacila iz normalnog pa i kulturnog života, pa nismo ove godine kao i ranijih mogli da odemo u Donje Rečane, rodnu kuću Sobodana Kostića gde se ranije održavala ova manifestacija, zatim bili u Gračanici i Velikoj Hoči, jer to su sva ona mesta koja je profesor Slobodan Kostić voleo. Nagrada je do sada dodeljena Ivanu Negrišorcu, Draganu Staniću, predsedniku Matice srpske, sjajnom pesniku i evo sad Milanu Mihajloviću i prof.Dragiši Bojoviću.

“Mihajlović je svima nama poznat pesnik, naš kolega novinar, a Bojović ima specifičnu sklonost ka antologijskim radovima, koji nekako prate čitav njegov život. Mi malo stariji se sećamo njegove prve antologije”Kraj veka već dođe”, pa zatim dela vezana za književnost srednjeg veka, i ovo sada nastavlja taj njegov nerv, rad, osećaj, predanost našoj literaturi i doprinos tom pravcu naše književnosti. Spoj pesničkog i naučnog i način da se to prezentuje u književnosti u toj perspektivi istorijskoj i poetskoj i umetničkoj je nešto izuzetno. Siguran sam da će ova antologija ostaviti traga i imati isti uticaj kao i na početku Bojovićeve pesničke karijere”, rekao je za Radio Kosovska Mitrovica Živojin Rakočević, analizirajuči još jednom nagrađene i njihova dela.

Posle ovih reči i suda o književnicima i njihovim delima, rekli smo da je najpikantniji začin u ovoj našoj novinarskoj kuhinji u kojoj ovih dana od svega pomalo pravimo dobre i loše vesti ipak kultura i samo kultura. U tome se u potpunosti složio Rakočević i dodao da kultura ima osobinu da da smisao našem životu, da da tu duhovnu komponentu, bez obzira koliko mislili da je getoizirana, ponižena ili sklonjena sa strane ona će naći put da nas preporodi.

Izvor i foto: Radio Kosovska Mitrovica

Comments