Ceremonija polaganja venaca povodom obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu održana je na beogradskom Novom groblju. Vence povodom obeležavanja Dana primirja položili su državni zvaničnici, ambasadori Francuske i Rusije u Beogradu. Ceremonijima su prisustvovali i šef delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre, kao i ambasador Sjedinjenih Država Kristofer Hil.
Na ceremoniji povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i predsednik Odbora za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije Nikola Selaković istakao je da za srpski narod Veliki rat predstavlja jedan od istorijskih međaša, epizodu stradanja i slave, bez koje se ne može razumeti srpsko nacionalno biće i karakter srpske duše.
“Bez razumevanja Velikog rata, veličine žrtve našeg naroda i cene kojom je plaćena sloboda, ne može da se razume srpski narod sa obe strane Drine, njegova ljubav prema otadžbini, njegova ljubav prema Kosovu i Metohiji”, naveo je Selaković na centralnoj državnoj ceremoniji kod Spomen-kosturnice branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu.
Istakao je da ko shvati tu osobinu i prihvati je – u Srbima će imati dobrog prijatelja i vernog saveznika.
Ceremonijima su, između ostalih, prisustvovali i prvi potpredsednik Vlade Srbije Ivica Dačić, šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre i ambasador SAD Kristofer Hil.
Vence su položili i delegacije Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, predstavnici Grada Beograda, predstavnici udruženja opredeljenih za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, boračkih udruženja i diplomatskog kora.
Francuski ambasador pozdravio prijateljstvo srpskog i francuskog naroda
Na Francuskom vojnom groblju vence je položio ambasador Francuske Pjer Košar.
Podsetio je da je 50.000 Francuza poginulo na Solunskom frontu boreći se uz srpsku braću, a čiju je izdržljivost i borbenost hvalio i maršal Franše Depere.
“Vaše prisustvo ovde, poštovani predstavnici srpskih vlasti i poštovane kolege ambasadori, svedoči o našim vezama stvorenim u rovovima ili vezama koje smo stvorili gradeći zajedno mir, vezama koje su postojale godinama uprkos izazovima istorije. Njihov napredak od nas zahtevaju ovi grobovi pred nama. Živelo prijateljstvo naših naroda”, rekao je Košar.
Na ceremoniji je pukovniku Miroslavu Nikoliću uručena Medalja nacionalne odbrane, zlatni ešelon, za izuzetno zalaganje u svojstvu izaslanika odbrane u Parizu.
I Ambasada Rusije obeležila Dan primirja
Ceremonija je održana i kod Spomen-kosturnice ruskih vojnika stradalih u Prvom svetskom ratu, u organizaciji ambasade Rusije u Beogradu.
Vence je položio ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko, uz prisustvo srpskih zvaničnika i predstavnika Vojske Srbije.
Obeležavanje Dana primirja u Bitolju za stradale u Balkanskom i Prvom svetskom ratu
Ceremonija povodom 105. godišnjice od Dana primirja u Prvom svetskom obeležena je i polaganjem venaca na vojničkom groblju u Bitolju, u Severnoj Makedoniji.
Odajemo počast junacima i herojima srpske istorije. Želimo da se poklonimo njihovim senima i pokažemo da država Srbija ne zaboravlja svoje pretke i njihova dela”, rekao je Dejan Antić, državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Na vojničkom groblju sahranjeni su srpski vojnici stradali tokom Balkanskog i Prvog svetskog rata.
Tačno 1.321 grob označen je krstom sa srpskom trobojkom.
Kraljevina Srbije izgubila skoro 30 odsto stanovništva u Prvom svetskom ratu
Kraljevina Srbija ratovala je protiv Austrougarske i drugih Centralnih sila od 28. jula 1914. godine, kada joj je austrougarska vlada objavila rat, pa sve do kapitulacije Austrougarske 3. novembra 1918. godine.
Osam dana kasnije, sile Antante potpisale su primirje sa Nemačkom, čime je i zvanično okončan Prvi svetski rat.
Dokument o primirju uglavnom je sastavio francuski maršal i vrhovni komandant savezničkih vojski Ferdinand Foš.
Ime Srbije je na današnji dan, pre tačno 105 godina, upisano u anale pobednika u Velikom ratu.
Procenje se da je ukupan broj srpskih žrtava bio oko milion i dve stotine hiljada ljudi, odnosno 28 odsto ukupnog stanovništva.
Danas se na reverima nosi i Natalijina ramonda, cvet feniks, koji se osuši i sa jednim zalivanjem potpuno oživi, kao i srpska država i srpski vojnici.
