Predstavnici Udruženja novinara Srbije (UNS) i njegovog ogranka Društva novinara Kosova i Metohije (DNKiM) obišli su danas spomen obeležje na putu Velika Hoča – Zočište u opštini Orahovac, gde su na današnji dan pre 19 godina nestali novinari Radio Prištine Đuro Slavuj i Ranko Perenić. Sa mesta gde su Slavuj i Perenić poslednji put viđeni, predstavnici UNS-a i DNKiM-a poručili su da će nastaviti da tragaju za istinom o nestanku kolega.
Predsednik DNKiM-a Budimir Ničić rekao je da o ovom događaju govore samo srpski novinari i mediji, a da su oni koji treba da daju odgovore na pitanja gde su Đuro Slavuj i Ranko Perenić i ko je odovoran za njihovu otmicu, zatvorili istrage. On se zapitao kakav je to napredak u srcu Evrope u 21. veku ako imamo slučajeve ubistava, kidnapovanja, zločine koji godinama na ovako malom prostoru ostaju nerasvetljeni.
„Kažu da je međunarodna misija ovde sastavljena od vrhunskih profesionalaca, vojnika, policajaca, pravnika… Kako je moguće da 19 godina ne znamo gde su nestali novinari koji su ovde radili svoj posao. Kako da razumemo ocene stranih lidera, činovnika, političara koji dolaze i govore da su impresionirani napretkom Kosova. Čime su i kako impresionirani ako imamo stotine zločina, među njima i 14 novinara koji su ubijeni i nestali, a da ništa od toga nije rešeno“, zapitao je Ničić.
„Gospodo u Prištini i u Beogradu, Briselu, u Vašingtonu, Berlinu i Parizu… kada pominjete nekakvu realnost na Kosovu, uzmite u obzir i ovu brutalnu realnost. Ubice, kidnaperi, teroristi, zlikovci, kriminalci, zločinci koji su oteli ili ubili naše kolege su i dalje na slobodi. Nisu odgovarali za svoja zlodela“, rekao je Ničić.
Novinarka Frankfurtskih vesti i član Uprave UNS-a Jelena Petković apelovala je na sve one koji se bave vladavinom prava da istraže slučajeve nestanka novinara, kao i na sve organizacije koje se diče da u svojoj agendi imaju borbu za osnovna ljudska prava i borbu za slobodnu reč, da konačno te svoje agende i ostvare.
Član Uprave UNS-a, novinar Živojin Rakočević, kaže da ima sasvim dovoljno dokaza da se obnove postupci i dovoljno dokaza da Specijalni sud o kom se toliko govori uzme u obzir da su profesionalci oteti zato što su radili svoj posao.
„Mi smo evo već dvadeset godina u dokazivanju da su oni žrtve, a sada treba da uđemo u fazu kada ćemo ući u sudnicu i moći da pogledamo osumnjičene za otmice, za ubistva, za zločine koji su napravljeni. Nažalost, to je duga i mukotrpna borba, ali mukotrpna borba za mrvicu slobode za koju su ovi ljudi, koji su oteti, i radili i kojoj su posvetili svoj život. Mi nemamo pravo da ih ostavimo. Mi nemamo pravo da ih zaboravimo. Mi nemamo pravo da odustanemo od sećanja i borbe za pravdu i istinu“, poručio je Rakočević.
Obeležje nestalim novinarima Radio Prištine na mestu gde su poslednji put viđeni, a na kojem na srpskom i albanskom jeziku piše – “Ovde su 21. avgusta 1998. otete naše kolege novinari. Tražimo ih“ članovi UNS I DNKiM postavili su po šesti put februara ove godine, nakon što je pre toga pet puta uklanjano i rušeno od strane nepoznatih lica.
Slavuj i Perenić su 21. avgusta 1998. godine krenuli ka manastiru Sveti Vrači u Zočište da urade prilog o povratku otetih monaha. Viđeni su u Velikoj Hoči, u prepodnevnim satima, odakle su greškom krenuli ka Orahovcu, koji je u to vreme bio pod kontrolom Oslobodilačke vojske Kosova. Automobil u kojem su bili, plava Zastava 128, nikada nije pronađen.
Do danas porodice Perenić i Slavuj nemaju zvanične informacije o njihovoj sudbini.
UNS i DNKiM podsećaju da nisu rasvetljene ni druge otmice i ubistva novinara na KiM.
Ljubomir Knežević, novinar prištinskog “Jedinstva” i dopisnik “Politike” otet je 6. maja 1999. godine kod Vučitrna u podnožju planine Čičavica. Aleksandar Simović, novinar i prevodilac, nestao je 21. avgusta 1999. godine u Prištini. Deo posmrtnih ostataka Simovića pronađen je u selu Obrinje kod Glogovca. Momir Stokuća, fotoreporter, ubijen je 21. septembra 1999. godine u porodičnoj kući u centru Prištine, a medijskog radnika Mila Buljevića 25. juna 1999. godine, nedaleko od izbegličkog centra u Prištini, otela je OVK. Marjan Melonaši, novinar srpske redakcije Radio Kosova, nestao je 9. septembra 2000. godine u Prištini.
Na Kosovu su u periodu od 1999. do 2005. godine ubijeni novinari listova „Bujku“ Afrim Malići (1998), „Informator“ Informativnog centra Kosova Enver Maljoku (1999), “Rilindja” Šefki Popova (2000) i „Bota sot“ Džemailj Mustafa (2000), Bekim Kastrati (2001) i Bardilj Ajeti (2005).
UNS je početkom ovog meseca objavio i da je Krist Gegaj, urednik u RTV Priština, ubijen u Istoku septembra 1999. godine, tri meseca po dolasku međunarodnih snaga, a do ovog UNS-ovog saznanja njegovog imena nije bilo ni u jednoj evidenciji stradalih novinara.
Niko nije odgovarao ni za jedno ubistvo odnosno nestanak ovih novinara i medijskih radnika.
