Odbijanje Prištine da formira Zajednicu srpskih opština (ZSO) u skladu sa prihvaćenim dogovorom predstavlja potencijalan rizik po bezbednost celog regiona, navodi se u tekstu koji danas objavljuje Demostat.
U opširnoj analizi političke situacije na severu KiM, a u svetlu jučerašnjeg sastanka glavnih pregovarača Beograda i Prištine u Briselu, Demostat navodi da bi ZSO mogla da bude ključ mira, ali i novih sukoba, a da granicu gde prestaje dijalog a počinju sukobi drži međunarodna zajednica.
Ocenjuje se da su potrebni njeni dodatni napori, posebno SAD, da se pokrene proces implementacije sporazuma.
Demostat podseća da su nakon sastanka i Petar Petković i Besnik Bisljimi saopštili da nije postignut napredak, dok je predstavnik EU Miroslav Lajčak poručio da će se nastaviti sa diskusijama.
Istraživač Demostata Milomir Mandić smatra da bi trenutna situacija mogla da destabilizuje ceo region, te da su potrebni dodatni napori SAD da bi se ”odglavio” proces implementacije sporazuma, pre svega kad je reč o Prištini i formiranju ZSO.
On navodi da odbijanje Prištine da predloži Statut ZSO u skladu sa prihvaćenim dogovorom iz Ohrida predstavlja potencijalni rizik po bezbednost celog regiona.
”U okolnostima rata u Ukrajini, ovo ne ide u prilog zapadnim partnerima na Balkanu, što istovremeno odgovara njihovom geopolitičkim konkurentima, mislim prvenstveno na Rusiju”, rekao je Mandić.
Novinar Milivoje Mihajlović je ocenio da odbijanje Prištine da formira ZSO može da generiše dodatno nezadovoljstvo kod Srba i da postoji više objektivnih rizika od sukoba na severu, te da je u tom smislu najvažnije da međunarodna zajednica prati situaciju i urgira.
On smatra da je najvažnije da međunarodna zajednica i Kfor, koji su delegirani da obezbeđuju mir na KiM, drže potpuno otvorene oči, kao i da predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti imaju svest o tome da bi bilo kakav incident mogao da preraste u nešto ozbiljno.
Mihajlovič ističe da kosovska policija na severu KiM sprovodi “priličnu represiju” u srpskim sredinama, što takođe, ukazuje, može da bude okidač za nemire.
Govoreći o ZSO, Mihajlović navodi da je suština u tome kakva će ovlašćenja imati, budući da Albanci i Srbi imaju dva suprotstavljena stava koja se ne poklapaju ni u čemu, pa čak ni u imenu.
”Priština hoće da zajednica bude na nivou udruženja ribolovaca, Beograd hoće ozbiljnu instituciju koja bi upravljala severom Kosova i opštinama u kojima Srbi predstavljaju većinu”, naveo je Mihajlović. On dodaje da je Kurti pobedio na izborima na maksimi da Zajednica neće proći i da bi on, ukoliko je dozvoli, izgubio deo biračkog tela, što takođe može biti jedan od uzroka sukoba.
Politički analitičar Dušan Janjić smatra da je glavni razlog za strepnju činjenica da nema političke volje da se postigne dogovor o povratku Srba u prištinske institucije, čime bi se smanjio, kako je rekao, bezbednosni vakuum.
”Nema političkog rada, nema političke volje, a brine me i što se Kvinta ponaša krajnje opušteno, mada smo sad videli neke prve znake zabrinutosti kod Lajčaka. Amerikanci su stalno obećavali da će to biti rešeno, međutim, vidim da su i oni prihvatili neke mere koje podstiču nebezbednost i povećavaju rizik od povećanih sukoba, kao što su lokalni izbori”, naveo je on.
Janjić navodi da na KiM postoji bezbednosni vakuum, jer je većina Srba napustila policiju, dok se na severu nalazi veliki broj specijalnih jedinica u kojima su Albanci, što je, kako je naveo, rizik samo po sebi.
