Povodom obeležavanja 26 godina postojanja, mitrovički pank rok bend „Hosenfefer“, prirediće fanovima večeras u Krimu dugoočekivanu svirku.
Jubilej, odnosno 25. rođendan, u novembru nisu proslavili, usled poslednje političko-bezbednosne krize na severu Kosova. To će ujedno večeras uraditi.
Krize im nisu strane. Za vreme sankcija devedestih, oni su zapravo i nastali.
„Devedesetih, kad smo počeli da se družimo, u vreme one krize, mi smo zajedno skupljali novac i naručivali kasete koje smo razmenjivali. Slušali smo tu muziku i kad smo je već slušali, krenuli smo i da je sviramo“, započinje za Radio Kontakt Plus priču o ovom bendu, pevač Petar Pero Gvozdić.
Tada su se suočavali sa određenim poteškoćama, koje je upravo to vreme donosilo sa sobom.
„Kad smo počeli da sviramo, nismo imali instrumente. To nam je bio glavni problem. Pojačala i gitare, imali smo nešto“, nadovezuje se tekstopisac i gitarista Filip Radenković.
Prvi nastup je usledio 1997. godine u mitrovičkoj „Rokoteci“ u južnom delu grada na Ibru.
„Mi smo tada izašli kao jedini pank bend i odmah sa autorskim pesmama. Pevao sam kroz rolnu toalet-papira“, priseća se Pero.
Prvi album snimaju 2002. godine. Od tada ozbiljno pristupaju muzici koju vole.
Nakon prvenca, usledili su nastupi kako na lokalnom nivou, tako širom centralne Srbije, zemljama regiona, ali i u inostranstvu.
Već 2005. godine dolaze na ideju da formiraju još jedan bend – „Psycho-Sonic Boris”, kada im se pridružuje Boris Drobac. Ovaj bend ne razlikuje se značajno od „matičnog“.
„Filip i ja smo razgovarali o tome da sviramo neku ’garažu’ šezdesetih. Nešto smo krenuli sa ’Soniksima’, pa kad krenusmo, hajde da pravimo nešto novo i eto. U principu, ne razlikujemo se. Malo je ta muzika drugačija. Možda ima više ’garaže’, više vuče na pank šezdesetih“, objašnjava pevač ovog benda, Boris Drobac.
Pored ljubavi i alkohola, društveno angažovane pesme, takođe su deo njihovog dosadašnjeg opusa. Njih piše gitarista Filip Radenković, a veliki udeo ima i njegov brat Vladimir. Za muziku je zadužen takođe Filip, potpomognut članovima benda.
Fokusirani su uglavnom na pank-rok muziku i do danas su ostali verni tom žanru.
„To je muzika koju i privatno slušamo. Ja drugačije ne umem da sviram, sve i da hoću. Uglavnom je to pank, rok. Ima tu uticaja od rokenrola pedesetih, garažnog rokenrola šezdesetih, pank-roka sedamdesetih…“, priča Filip.
Ovi bendovi pretrpeli su određene izmene kada su u pitanju članovi, ali se to nije odražavalo na kvalitet muzike koju su stvarali.
Basista, Vanja Kostić, zvanično im se pridružio 2011, s tim što je godinu ranije imao „izlet“ sa njima.
„To je bila turneja u Grčkoj. Nisam nastupao kao basista, već kao vokal umesto Pera. Meni je bilo super, zato što sam ceo život bio fan tog benda. Sve pesme sam znao da sviram i da pevam, tako da sam sa oduševljenjem prihvatio”, otkriva nam Vanja.
„Mislim da sam na svakom koncertu, gde sam mogao, išao”, dodaje Vanja, iako je prethodno bio posvećen drugoj vrsti muzike, ali je ipak voleo taj njihov zvuk.
Tridesetdvogodišnji bubnjar, Zoran Savić, priključio im se pre tačno deset godina kao najmlađi član. Za razliku od Vanje, on je tada uveliko bio u svetu panka.
„Bilo je čudno na početku. Slušao sam ih ceo život, pa sam počeo da sviram sa njima”, priseća se Zoran.
Ono što ga tu zadržava, je čist odnos, priznaje.
„Odnos članova u bendu je neverovatno drugarski. Spaja nas ista muzika koju slušamo. Ista je atmosfera kao i prvi put kad sam došao pre deset godina na prvu probu. Zezamo se i to je to”, ističe Zoran.
Tu je i još jedan bubnjar – dvadesetpetogodišnji Miloš Milović. Sada je on taj koji nosi titulu najmlađeg člana. Sa njima je od pre tri meseca, bez obzira na to što mu pank nije toliko blizak.
„Poznavao sam neke stvari, njih znam dugo, ali pank generalno nisam svirao. Uglavnom sam se bazirao na alternativnom roku, popu, možda neki fanki, ali mi je ovo, da kažem, prvo iskustvo sa pankom”, iskren je Miloš.
Za predstojeći nastup revnosno se pripremao, a prema „veteranima” iz benda pokazuje određenu dozu strahopoštovanja.
„Nemoguće je biti brži od njih, jer su tu u pitanju godine staža. Teško je na početku, naravno. Uvežbani smo dosta. Imali smo bar do dve probe nedeljno, baš je bilo jako. Stekao sam kondiciju i to je to.”
Nijednom bendu nije lako kada se suoči sa odlaskom članova. Međutim, „Hosenfefer i Psycho-Sonic Boris”, znanjem, mudrošću i iskustvom, birali su požrtvovane muzičare.
„Imali smo neku sreću da svi novi članovi koji su dolazili, nekako su se brzo uklopili, tj. dobro su svirali. Imali smo sreću sa bubnjarima. Zoki kad je došao, on je znao sve pesme, tako da je ostalo samo da izvežbamo. Što se tiče tog prelaza, nismo imali nekih problema”, kaže Filip.
Sa tako posvećenim radom i kontinuitetom, dolaze i dobri rezultati. „Hosenfefer” do sada ima ukupno deset izdanja, što albuma, singlova, mini-albuma. Tu su i kompilacije sa drugim bendovima u centralnoj Srbiji, regionu i inostranstvu.
I „Psycho-Sonic Boris”, takođe se može pohvaliti dosadašnjim postignućem.
„Imamo ukupno pet izdanja – albumi, singlovi… U principu, na nekim zajedničkim kompilacijama se nalazimo…”, navodi Boris.
Ovi pankeri za naredni period najavljuju novi singl. Takođe i nastupe širom centralne Srbije.
„Imamo u planu Niš, ali i Beograd i Novi Sad, gde nismo bili odavno. Već su nas zvali u Vrnjačkoj Banji juna, jula…”, otkriva nam Filip.
A publika u Kosovskoj Mitrovici večeras može očekivati dužu svirku nego uobičajeno, ali i: „Neki srčani udar na bini”, šaljivo poručuju ovi pankeri koji mladalački duh još uvek nisu izgubili.
Svirka u Krimu zakazana je za 21.00 čas.
