• Početna>
  • Vesti>

Vinogradari u Leposaviću proslavili Svetog Trifuna: Vraćaju se tradiciji i nadaju se rodnoj godini

Foto: KoSSev

Praznik Svetog Trifuna, zaštitnika vinogradara i vinara, tradicionalno je i ovog 14. feburara proslavljen u leposavićkoj opštini. Prerezan je slavski kolač, orezana vinova loza, te je sve pripremljeno za novu sezonu. Vinogradari iz ovog kraja kažu da je prošla godina bila manje rodna u odnosu na onu pre nje, te se nadaju da će se sve to promeniti u ovoj sezoni.

Sveti Trifun se u pravoslavlju smatra zaštitnikom vinogradara, čuvarom useva od nepogoda i štetočina, ali i zaštitnikom iskrene ljubavi svih hrišćana.

Prema predanju kojeg se vinogradari drže, od praznika Svetog Trifuna počinje vinogradarska sezona i menjanje vremena.

Vinogradari u opštini Leposavić su tradicionalno i ove godine proslavili svoju slavu. Najpoznatije vinice u ovoj opštini su u vlasništvu porodica Lakićević i Jevremović.

Jedan od vinogradara leposavićke opštine i pionir u obnavljanju ove tradicije na Severu Kosova, Milija Jevremović, koji može da se pohvali zasadima na više desetina ari, kaže za KoSSev i RTV Mir, da obeležavanje Svetog Trifuna za vinogradare predstavlja posebno zadovoljstvo.

Priznaje da je tokom zime bilo manjih radova u vinogradu, ali i kaže da se sada, rezidbom vinove loze, zvanično kreće sa pripremama za novu sezonu.

„Ovaj praznik obeležava početak sezone radova u vinogradu i uz molitve stremimo tome da nam godina bude pre svega blagorodna u onom smislu da nas padavine i nevreme ne poremete, a za sve drugo ostaje na nama da radimo i da se molimo Bogu da sve bude kako treba, da bi berbu u ovoj godini izveli na pravi način“, navodi Jevremović.

Pored porodice Lakićević i Jevremović, u opštini Leposavić koja sve više važi za vinogradarski kraj su prepoznatljivi i vinogradi porodica Vulićević, Radosavljević i mnogih drugih.

Nenad Radosavljević obeležio je Svetog Trifuna u svom vinogradu, a zajedno sa više porodica iz ovog kraja koje se bave proizvodnjom vina.

Jedan od začetnika u obnavljanju ove tradicije na Severu Kosova podcrtava da je sve više manjih proizvođača čiji se vinogradi prostiru na više desetina ari.

„To je zadovoljavajuće – ne samo za naše potrebe, nego i za slave, svadbe, druge običaje“, poručio je.

Radosavljević ocenjuje da se meštani Leposavića vraćaju svojoj tradiciji.

„Mi smo ovde imali pre Drugog svetskog rata vinograd. Sada smo upravo našli neke čokote koji su preživeli sve ono što je toliko godina bilo zapostavljeno. Mnogi ljudi sada – videvši da se to u našem mestu ponovo rađa i razvija, prvo se odlučuju za nešto malo – (vinograde) uz kuću, a onda posle toga dobijaju ambiciju da to prošire. Mislim da će takvih biti sve više i drago mi je zbog toga“, kazao je.

On ocenjuje da je 2022. godina bila slabija od one pre nje kada je reč o prinosu, te se nada da će se to promeniti u 2023. godini.

„Prošle godine smo imali peh sa botritisom. Pošto smo mi mladi vinogradari, mi smo tek sada saznali za tu bolest. Ali srećom imamo stručnjake iz Italije koji dolaze tu i redovno prate ne samo Lakićeviće, nego i manje proizvođače. Oni daju značajan doprinos i tačno predviđeno znaju šta treba da se radi“, kazao je Radosavljević.

Precizira da je u 2022. godini prinos bio za 20 odsto manji u odnosu na prethodnu.

„Zadovoljni smo mi i sa ovim prinosom ali očekujemo da će ove godine to biti značajno bolje i drugo – to je već treća aktivna godina proizvodnje ovog grožđa i mislim da je vinograd sada stasao za neku ozbiljnu proizvodnju“, zaključuje ovaj vinogradar koji je ujedno vlasnik RTV Mir.

Na dan Svetog Trifuna u Kosovskoj Mitrovici održan je sajam vina. U porti hrama Svetog Dimitrija, pod sloganom „Vino je poezija u čaši“, svoje proizvode, predstavili su četiri proizvođača sa područja KiM, kao i jedan izlagač iz centralne Srbije.

Sveti Trifun je i slava opštine Orahovac. U kapeli vinice manastira Visoki Dečani u Velikoj Hoči, vladika raško-prizrenski Teodosije, danas je služio prazničnu liturgiju. Nakon liturgije, kako tradicija nalaže, orezana je loza u vinogradu i upriličen svečani ručak.

Comments

Pročitaj još