Romska zajednica iz Gračanice suočava se sa brojnim problemima, ali sada se sve više shvata da je obrazovanje put koji zajednici otvara bolju budućnost.
Miljajim Eminović jedini je učitelj iz romske zajednice u Gračanici. Primećuje male korake ka poboljšanju obrazovanja Roma, ali ističe da je napredak spor, kako zbog ekonomske situacije, tako i zbog opšteg stanja u zajednici.
„Iako ima slučajeva kada se ne pridaje značaj obrazovanju, ipak je svest sve prisutnija o tome koliki je značaj obrazovanja za Rome, šta to znači za njih, za njihovu budućnost. Kao rezultat toga sve je veći broj onih koji završavaju srednju školu, a ima i uspešnih studenata“, kaže Eminović.
Eminoviću je kao učitelju obrazovanje ključno za rešavanje problema i integracije u društvo.
„Bez obzira na to što neki završe srednje škole i fakultete, veliki je problem nakon toga da se integrišu u društvo i da se zaposle. Zapošljavanje bi motivisalo ostale da ne odustaju od obrazovanja“, poručuje Eminović.
Obrazovanje i zapošljavanje i dalje su najveći problemi koji koče perspektivu romske zajednice.
Hamit Šerifović ima 17 godina i učenik je drugog razreda Srednje elektrotehničke škole.
„Očekujem da nastavim školovanje i očekujem da imam svoj posao i normalan život, kao i svi drugi. Nadam se boljem životu, koji svako zaslužuje, da mogu da živim i da imam svoju porodicu“, kaže Hamit.
On je krenuo ka tom putu, jer pored redovnog školovanja, Hamit često pohađa razne kurseve želeći da stekne razne veštine i time mogućnost da obezbedi podršku svojim sunarodnicima.
„U srednjoj školi imamo praktične IT radionice koje imaju veze sa programiranjem i softerskim alatima. Ranije sam pohađao kurseve za engleski jezik, koje su organizovale nevladine organizacije“, kaže Hamit.
Kada je delom savladao engleski, sledeći korak je bio da svoje znanje iskoristi, te trenutno u jednoj organizaciji radi kao prevodilac i edukator sa decom.
„To mi jako pomaže da mogu da komuniciram sa volonterima širom sveta i da radim sa njima. Onda te organizacije nama pomažu u nekim slučajevima finansijski, kroz donaciju pribora, knjiga i sa svim potrebnim stvarima koje trebaju za školu i za dalji život“, kaže Hamit.
Pojedini predstavnici civilnog društva kažu da je zajednica svesna da se obrazovanjem dobija velika mogućnost za zapošljavanje, te da je i pored svih problema pozitivan korak primetan. Damir Osmani kaže da je školovati decu i prehraniti porodicu veliki problem za Rome na Kosovu.
Damir radi u jednoj nevladinoj organizaciji i ističe da se sve više obrazovanje shvata kao važan korak za napredak zajednice, ali da velika nezaposlenost često demotiviše mlade da se školuju.
„Moramo se truditi da podignemo obrazovanje na veći stepen, ne samo u osnovnom i srednjem obrazovanju, potrebno nam je da se ide na fakultete, doktorate“, ističe on.
Damir Osmani u centru koji vodi kaže da romski đaci dobijaju školski pribor, hranu u školi, ali da to ne rešava sve njihove probleme. Stipendiranje bi pomoglo da se oni motivišu da nastave školovanje, jer ih najviše sprečava loša ekonomska situacija.
„Biti roditelj četvoro dece i školovati ih, priuštiti im sve uslove, jeste jedan veliki problem za nas, tu su razni troškovi. Ja kao roditelj izlazim na kraj, ali nemaju svi roditelji iste uslove. Zato su tu organizacije da pomognu da deca budu ravnopravna u svim aspektima, ali mogu reći da je situacija dosta teška“, kaže on.
Prema podacima koje Damir iznosi, 80% do 90% pripadnika romske zajednice nije u radnom odnosu. Većina, kaže on, živi od socijalne pomoći, koja iznosi od 120 do 150 evra.
Pored poboljšanja ekonomske slike, obrazovanje je važno i za negovanje kulture i tradicije, stoga se vidi kao ključ koji otvara mogućnosti.
„Mogu reći da smo mi sada u jednoj sobi, zaključani. Za izlazak iz te sobe moramo naći ključ. Obrazovanje je ključno za našu budućnost, potrebni su nam i ekonomisti, lekari, mehaničari“, kaže Damir Osmani.
„Moramo to da odradimo kako bi naša deca sutra imala bolju budućnost“, dodaje.
