Svetski dan poezije 2022. u fokusu ima umetnike koji se bave vizuelnim, a pišu poeziju. Poezija je golema tema, stara koliko i istorija, tako i starija, prisutna svuda gde je prisutna ljubav, tuga , sreća, emocija, život moguće – pod nekim definicijama , ali znači isključivo duboko osećanje ljudsko pretočeno u stih.
Danas kada se obeležava Svetski dan pezije, odjednom vidimo, da oko nas ima mnogo pesnika koji žive i stvaraju. Naš Kosmet je nepresušni izvor inspiracije za pesnika. Treba reći koju reč o ovom umetničkom nadahnuću. Jedan od njih napisao je pesmu o pesmi. Naš sagovornik i kolega Milan Mihajlović, poeziju doživljava kao deo sebe a njoj i te kako ima šta da kaže.
“Kako je divno što poezija ima svoj dan na mapi svetski poznatih i priznatih datuma. I taj dan nije slučajno povezan sa početkom najlepšeg godišnjeg doba – proleća, kada sve počinje da se budi. Jer, i poezija, u svom nastanku, predstavlja jednu nevidljivu ustrpetalost stihova koji se u duši pesnika komešaju, gomilaju, podrhtavaju nalik magmi, i onda se poput lave izliju na površinu, tj. na belinu papira i pretaču u pesmu. Tu radost nastanka pesme, taj suptilni plam, tu stvaralačku zanos, voleo bih da podelim sa svakim koji iole doživljava poeziju kao živo biće. Ona je za mene trenutak inspiracije, trenutak nadahnuća, trenutak istine koju želiš da podeliš i sa drugima. To se najbolje da osetiti pri trenutku prvog izgovaranja pesme, jer, tada srce ponovo podrhtava i podseća i vraća na njen izvorni treptaj rađanja”, priša Milan Mihajlović o njenom veličanstvu pesmi danas kada slavimo poeziju.
Pesnici inspiraciju nalaze u prirodi, društvu , ratovima, ljubavi, rodoljublju……Retko se pesma piše o pesmi, koja je riznica najdubljih ljudskih osećanja na beloj strani papira. To je upravo uradio naš sagovornik i pesnik Milan Mihajlović……
PESMA O PESMI
Kupila si me potpuno besplatno
U vreme predratno, ratno, poratno.
Bila si mi i ostala
Klatno istine
U eri prevrata, tranzicije, demokratije,
Surove demokratije,
Predraga moja.
Kako podrhtavam zbog kosovskog boja
Jer, preskupo je na njega podsećanje,
U trendu brend je brisano pamćenje,
A ti me bestidno vraćaš u prošlost
I poput vrana grakćem
Na kost
Što se zarila u grlo duboko
I ne da slepilu na oko
Pa makar i oba ispala.
Gle, čuda, dok te proklinjem
Ko vuk samotni sa Prokletija,
Podilaze me obostrano
Umni Višnjić i beli Milija.
Na njihovu kost si me navela
Bez gusala, bez gudala…
Samo ti, pesmo,
Možeš i bez videla
Da me nasučeš
Na dno
Odakle si me podigla.
Ti si igla
Busole pogubljene
Pa nađene…
Ti si
Prisećanje na staze
Posute ratlukom detinjstva…
Ti si
Nesređeni dnevnik
Izboranog božurovog lista…
Ti si
Svetlost, retka svetlost,
U getima
Gde se još jedino iščekuje
Koščata ruka Hrista
Za beg iz bodljikavog zagrljaja žica…
Ti si
Ptica
Očna beležnica
Nedosanjanih visina…
Ti si
Šina
Kojom diše
I sad Ana Karenjina…
Ti si
Venčanica
Nekrunisana uzdanica
Za večite mladoženje…
Ti si
Svetionik
Sablasne sene…
Ti si
Kamičak
Kamena
Od stene…
Ti si
Kost
Kostiju
Mošti…
Ti si
Hram
Oprosta
Milosti…
Ti si pesma
U pesmi
Iz pesme
O pesmi
Za pesmu
Nad pesmama…
Ja sam samo jedna česma
Tvojim odvrnutim mislima…
Ja sam samo odvrnuta česma
Tvojim nepresušnim bujicama…
Ja sam olovka
Rasparanih snova i slova
Prigrljena tvojim rukama…..
Milan Mihajlović je rođen 1966. u Kosovskoj Mitrovici, na severu Kosova i Metohije, u Srbiji, gde živi, radi i stvara. posle bogatog novinarskog iskustva rukovodi Gradskom bibliotekom u Koosvskoj Mitrovici.
Od 1995. član je Udruženja književnika Srbije, a u periodu od 2001. do 2013. godine bio je i predsednik Književnog Društva KiM i član Uprave Udruženja književnika Srbije u dva mandata. Od 2014. do 2018. bio je član Odbora za međunarodnu saradnju Udruženja književnika Srbije.
Autor je šest knjiga poezije: „KOLAŠINSKI RASKOVNIK“( Književna zajednica Zvezdara – Beograd,1994.), „CENTON“( BIGZ – Beograd,1998.), „RASKOPANI TEMELj“ ( Srpska knjiga – Ruma,2002.), „U KOLEVCI TVOGA SRCA“( RIVEL Ko – Beograd, 2002.) „SAĆE SVIH MATICA“(HVOSNO – Dom kulture“Sveti Sava“ – Istok, Kosovo i Metohija,2008.),“SRNE I RANE“(Srpska Književna Zadruga- Beograd, 2019.) . Pesme su mu objavljivane u brojnim književnim časopisima i antologijama i prevođene na više svetskih jezika ( ruski, poljski, rumunski, bugarski, engleski, francuski, italijanski, arapski…).
Dobitnik je više književnih nagrada i priznanja za svoje stvaralaštvo.
Izvor Radio Mitrovica sever
