• Početna>
  • Vesti>

Fon der Lajen: Paket sankcija Rusiji – maksimalan uticaj na rusku ekonomiju i političku elitu

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da su današnji događaji prelomni trenutak za Evropu.

Fon der Lajer je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednikom
Evropskog saveta Šarl Mišelom i francuskim predsednikom Emanuel Makronom, da je predsednik Ruzsije vratio rat u Evropu.

” Bombe padaju na nevine žene, muškarce i decu. Plaše se za svoje živote i mnogi umiru. Sve ovo se dešava 2022. godine – u samom srcu Evrope. Predsednik Putin je odlučio da vrati rat u Evropu. Ovo je totalna invazija na Ukrajinu. A ovo suštinski dovodi u pitanje naš mirovni poredak” rekla je predsednica EK, nakon specijalnog sastanka Evropskog saveta, održanog juče u Briselu.

U saopštenju koje je našoj redakciji dostavljeno iz Kancelarije EU u Prištini, stoji da je u svom obraćanju, fon der Lajen navela da je Evropska unija ujedinjena i da su evropski lideri potpuno složni u osudi kakoje rekla “groznih i ničim izazvanih napada”.

“Sada moramo da se suočimo sa situacijom. Pozivamo Kremlj na odgovornost. Paket masovnih i ciljanih sankcija koje su evropski lideri odobrili večeras to jasno pokazuje. To će imati maksimalan uticaj na rusku ekonomiju i političku elitu. Izgrađen je na pet stubova: Prvi je finansijski sektor; drugi, energetski sektor; treći je sektor transporta; četvrti su kontrola izvoza i zabrana finansiranja izvoza; i konačno, vizna politika. Dozvolite mi da istaknem neke od najvažnijih tačaka” rekla je fon der Lajen.

U daljem delu govora, kako se navodi u saopštenju, predsednica EK je detaljnije obrazložila posledice koje će paket sankcija, ostaviti na pre svega rusku ekonomiju.

“Prvo, ovaj paket uključuje finansijske sankcije koje Rusiji ograničavaju pristup najvažnijim tržištima kapitala. Sada ciljamo na 70 % ruskog bankarskog tržišta, ali i na ključne državne kompanije, uključujući i oblast odbrane. Ove sankcije će povećati troškove ruskog zaduživanja, podići inflaciju i postepeno nagrizati rusku industrijsku bazu. Takođe ciljamo na rusku elitu ograničavanjem njenih depozita kako više ne bi mogli da kriju svoj novac u sigurnim utočištima u Evropi.

Drugi glavni stub je usmeren na energetski sektor, ključnu ekonomsku oblast, od koje posebne koristi ima ruska država. Naša zabrana izvoza će pogoditi naftu tako što će onemogućiti Rusiji da unapredi svoje rafinerije nafte, što je zapravo dalo Rusiji izvozni prihod od 24 milijarde evra u 2019. god.

Treća tema je da zabranimo prodaju svih aviona, rezervnih delova i opreme ruskim avio-kompanijama. Ovo će degradirati ključni sektor ruske ekonomije i povezanost zemlje. Tri četvrtine sadašnje ruske komercijalne vazdušne flote izgrađene su u Evropskoj uniji, SAD i Kanadi. I stoga, ona u velikoj meri zavisi od toga.

Četvrta tačka je da ograničavamo pristup Rusiji ključnoj tehnologiji. Pogodićemo pristup Rusije važnim tehnologijama koje su joj potrebne za izgradnju prosperitetne budućnosti – kao što su poluprovodnici ili najsavremenije tehnologije”.

Na kraju, fon der Lajenova je pojasnila i mere koje se odnose na vize.

“Diplomate i srodne grupe, kao i poslovni ljudi više neće imati privilegovan pristup Evropskoj uniji. Kao i uvek, ove mere su blisko koordinisane sa našim partnerima i saveznicima. To su, naravno, SAD, Velika Britanija, Kanada i Norveška, ali sada su im se pridružili i Južna Koreja, Japan ili, na primer, Australija. Naše jedinstvo je naša snaga. Kremlj to zna. I trudio se da nas podeli, ali nije uspeo. Postigao je upravo suprotno. Više smo nego ikada ujedinjeni i odlučni smo” istakla je predsednica EK i dodala da su ovi događaji, zaista, početak nove ere.

“Moramo biti vrlo jasni u našoj analizi: Putin pokušava da potčini prijateljsku evropsku zemlju. I na silu pokušava da precrta karte Evrope. Mora, i hoće, propasti” zaključila je fon der Lajen.

U nastavku, prenosimo integrani tekst zaključaka Saveta Evrope sa sednice održane sinoć u Briselu.

Zaključci Evropskog saveta

o ničim izazvanoj i neopravdanoj vojnoj agresiji Rusije na Ukrajinu

  1. Evropski savet najoštrije osuđuje ničim izazvanu i neopravdanu vojnu agresiju Ruske Federacije na Ukrajinu. Rusija svojim nezakonitim vojnim akcijama grubo krši međunarodno pravo i principe Povelje UN i podriva evropsku i globalnu bezbednost i stabilnost. Evropski savet podvlači da to obuhvata i pravo Ukrajine da bira svoju sudbinu. Rusija snosi punu odgovornost za ovaj akt agresije i sva razaranja i gubitke života koje će izazvati. Za svoje postupke će odgovarati.
  2. Evropski savet zahteva da Rusija odmah prekine svoje vojne akcije, bezuslovno povuče sve snage i vojnu opremu sa teritorije cele Ukrajine i u potpunosti poštuje teritorijalni integritet, suverenitet i nezavisnost Ukrajine u okviru njenih međunarodno priznatih granica. Evropski savet poziva Rusiju i oružane formacije koje podržava Rusija da poštuju međunarodno humanitarno pravo i prekinu svoju kampanju dezinformacija i sajber napade.
  3. Evropski savet žali zbog tragičnog gubitka života i ljudske patnje izazvane ruskom agresijom. Solidariše se sa ženama, muškarcima i decom čiji su životi pogođeni ovim neopravdanim i napadom koji se ne može opravdati. Poziva Rusiju i oružane formacije koje podržava Rusija da omoguće bezbedan i nesmetan humanitarni pristup i pomoć svim osobama kojima je potrebna.
  4. Evropski savet takođe oštro osuđuje umešanost Belorusije u ovu agresiju na Ukrajinu i poziva je da se uzdrži od takve akcije i da se pridržava svojih međunarodnih obaveza.
  5. EU je brzo i odlučno reagovala na rusko priznanje ukrajinskih samoproglašenih separatističkih entiteta i na raspoređivanje njenih oružanih snaga usvajanjem restriktivnih mera kao odgovor. Evropski savet se danas slaže o daljim restriktivnim merama koje će nametnuti ogromne i teške posledice Rusiji zbog njenog delovanja, u bliskoj saradnji sa našim partnerima i saveznicima. Ove sankcije obuhvataju finansijski sektor, energetski i transportni sektor, robu dvostruke namene, kao i kontrolu izvoza i finansiranje izvoza, viznu politiku dodatne spiskove ruskih pojedinaca i nove kriterijume za uvrštavanje na spisak. Savet će bez odlaganja usvojiti predloge koje su pripremili Komisija i Visoki predstavnik.
  6. Evropski savet poziva na hitnu pripremu i usvajanje daljeg paketa individualnih i ekonomskih sankcija koji će obuhvatiti i Belorusiju.
  7. Evropski savet ponavlja svoju nepokolebljivu podršku nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine unutar njenih međunarodno priznatih granica. Poziva sve zemlje da ne priznaju dva samoproglašena separatistička entiteta i da im ne olakšavaju niti na bilo koji način pomažu.
  8. EU je ujedinjena u svojoj solidarnosti sa Ukrajinom i nastaviće da podržava Ukrajinu i njen narod zajedno sa svojim međunarodnim partnerima, uključujući dodatnu političku, finansijsku, humanitarnu i logističku podršku i međunarodnu donatorsku konferenciju. Nakon odluke šefova država ili vlada EU iz decembra 2016. godine, Evropski savet priznaje evropske aspiracije i evropski izbor Ukrajine, kako je navedeno u Sporazumu o pridruživanju.
  9. Evropski savet čvrsto veruje da upotrebi sile i prinude za promenu granica nema mesta u 21. veku. Tenzije i sukobe treba rešavati isključivo dijalogom i diplomatijom. EU će nastaviti da blisko sarađuje sa susedima i ponavlja svoju nepokolebljivu podršku i posvećenost suverenitetu i teritorijalnom integritetu Gruzije i Republike Moldavije. Nastaviće snažnu koordinaciju sa partnerima i saveznicima, u okviru UN, OEBS-a, NATO i G7.
  10. Evropski savet poziva da se unapredi rad na pripremljenosti i spremnosti na svim nivoima i poziva Komisiju, posebno, da iznese mere za vanredne situacije, uključujući i energiju.
  11. Evropski savet će se i dalje baviti ovim pitanjem.

Izvor: Radio Mitrovica sever

Foto: Koha ditore

Comments

Pročitaj još